Nacionalna služba za zapošljavanje u 2021. godini izdala je 25.000 dozvola za rad, prošle godine više od 35.000, a tendencija porasta broja izdatih dozvola nastavljena je i u ovoj godini. Samo u prva dva meseca 2023. više od 8.000 stranaca zatražilo je dozvolu za rad u našoj zemlji.
Ovim povodom u jutarnjem programu Kurir televizije gostovali su Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije i Miloš Turinski iz kompanije Infostud.
- Broj stranaca koji rade u Srbiji možemo posmatrati po broju izdatih radnih dozvola. Tendencija je da će ih ove godine biti čak do 50.000, pri čemu govorimo samo o radnim dozvolama koje su legalno izdate. Mi tu možemo da dodamo i još jedan određeni broj i verovatno je ukupna brojka veća nego što to pokazuju javni podaci - rekao je Turinski.
Atanacković je konstatovao da je teško ustanoviti broj stranaca koji rade ilegalno.
- Teško je ustanoviti koliko ima radnika na crno. Ono što je uočljivo jeste da je primetno pomeranje radne snage sa istoka na zapad. Logično je da ako se toliko iseli ljudi iz Srbije i to onih koji su radno aktivni, njih je neophodno zameniti onim radnicima koji dolaze iz drugih zemalja sa nižim standardom. Koliko više naših ode na zapad, toliko je više potrebno da se oni zamene strancima - rekao je Atanacković i dodao:
- NašI ljudi uglavnom idu u inostranstvo bez papira, sa vizama koje im važe tri meseca. Nakon tog perioda moraju da se vrate. Oni uglavnom nađu neki posao i rade ga mimo legalnih načina. Slično se dešava i kod nas, što se može videti ako se kontroliše da li je neko ostao duže od tri meseca ili kraće.
Najveći broj stranih radnika iz zemalja sa istoka
Turinski je nabrojao zemlje iz kojih radnici uglavnom dolaze:
- To su uglavnom ljudi iz zemalja sa istoka. Srbija je nekome zapad, kao što je Nemačka nama zapad. Najviše ljudi je iz Indije, Kine i Turske, ali ne treba izostaviti ni ljude iz Nepala, Šri Lanke i Kube, koji obavljaju određene poslove u našoj zemlji. Dolaze i ljudi iz Rumunije, ali ne u toj meri kao ranije.
Atanacković je uporedio trenutni priliv visokoobrazovanih IT radnika iz Rusijie i Ukrajine u Srbiju sa situacijom iz dvadesetih godina prošlog veka:
- Ljudi istražuju mogućnosti kako bi bolje živeli i kako bi obezbedili nešto što u postojećoj situaciji ne mogu da obezbede. Tek kasnije shvate da su se možda prevarili i da je gore nego kod nas. U nekim domenima se međutim i kod nas javljaju mogućnosti za dobru zaradu. Zbog rata u Ukrajini imamo veliki priliv visko kvalifikovanih radnika iz IT sektora koji ovde otvaraju svoje firme - rekao je Atanacković i dodao:
- To je kao ona stvar dvadesetih godina prošlog veka kada je veliki broj najumnijih Rusa došlo što nam je puno nam značilo tada u nekoj našoj izgradnji gradova i države; čuvenih umetnika i arhitekata, ljudi iz baleta, ozbiljne muzike i tako dalje.
Visoka zarada u oblasti uslužnih zanata
Istakao je da su po pitanju zarade danas u prednosti ljudi koji su obučeni za uslužne zanate:
- Kod nas, ljudi koji imaju obrazovanje u smislu znanja iz različitih zanata mogu dobro da zarade. To su svi uslužni zanati, prevashodno oni koji su na usluzi građana, poput vodoinstalatera, keramičara, električara. Oni su u deficitu, a čim nečega nema, čim nema dovoljno ponude, cena te ponude raste.
Turinski je istakao i poslove na građevini kao najtraženije:
- Od svih zanata građevina na prvom mestu. Trend porasta deficita radne snage je započeo od momenta pandemije kada nam je nedostajao veliki broj radnika za kurirsku dostavu. Tada smo imali veći uvoz radne snage koja je dolazila recimo iz Uzbekistana. Mi imamo veliki broje kvalifikovanih radnika koji odlaze u Nemačku. Takođe, nedostaju nam vozači. Trenutno nam nedostaje oko 12.000 vozaća C i D kategorije.
Uslovi isti kao za naše radnike
Dodao je da nisu tačni navodi da je strana radna snaga bolje plaćena od domaće:
- Kod nas vlada ta neka slika i priča jer smo imali veliki procenat nezaposlenosti i onda je ljudima teško objasniti da smo mi sada deficitarno tržište rada, da nam nedostaje radna snaga i da ne postoje radnici u našoj zemlji. Onda se stiče utisak da stranci imaju mnogo bolje uslove, a uslovi su uglavnom isti kao i za naše ljude.
Atanacković je zaključio da su domaći privrednici u nezavidnoj poziciji:
- Tržište rada nikad nije značajnije i konkretnije funkcionisalo nego sada. Poslodavac mora da plati onoliko izvršioca koliko on košta. Ukoliko ga nema ta cena je značajno veća. I naši privrednici su sada u nezavidnoj poziciji jer u konkurenciji imaju neuporedivo bogatije zapadno tržište. Mi imamo grane koje su ravne onima na zapadu, ali ima i onih koje same po sebi ne mogu da to podnesu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
