Kad kartice stanu, život staje: Putnici ostali bez svega u inostranstvu - ovo je opomena svima: Da li gubimo kontrolu nad novcem?
Dok svet ubrzano prelazi na bezgotovinsko plaćanje, gosti emisije "Ni 5 ni 6" upozoravaju da nestanak keša nije samo tehnološko pitanje, već i pitanje kontrole, bezbednosti i lične slobode.
Da li smo u opasnosti i da li ovo znači da treba da držimo pare u banci jer je to budući način plaćanja, ili je ovo razlog da imamo keš kod sebe jer nam to daje neki osećaj bezbednosti, za Kurir televiziju, govorili su prof. dr Dragan Petrović - naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Nenad Bumbić - ekonomista, prof. dr Bojan Dimitrijević - ekonomista i Jugoslav Petrušić - međunarodni agent.
- Ja govorim o novčanoj masi kroz njene osnovne agregate - N1, N2 i N3. N1 obuhvata gotov novac i depozite po viđenju, dok N2 uključuje i štednju i kratkoročne depozite, a N3 dodatno proširuje tu strukturu srednjoročnim i drugim finansijskim instrumentima. Tako smo nekada učili i ta podela je pre 30-40 godina bila mnogo jednostavnija i jasnija - počeo je Petrović.
Brisel kao upozorenje
Danas je, kako kaže, došlo do velikog razvoja bezgotovinskog plaćanja. Pojavili su se brojni finansijski instrumenti, poput fjučersa i različitih hartija od vrednosti, koji značajno uvećavaju ukupnu količinu novca u opticaju. Zbog toga se sve veći deo novčanih tokova odvija van klasičnih kategorija - gotovine, depozita po viđenju i kredita - pa čak i van same realne privrede.
- Sećam se i ličnog primera iz Brisela 2019. godine. Bio sam tamo nekoliko puta, ali prvi put sam ostao svega nekoliko dana. U istočnom delu grada, gde se nalaze važne institucije i jedan vojni muzej, pokušao sam da uđem u taj muzej. Na moju veliku žalost, to nisam mogao da uradim jer sam imao samo gotovinu. U tom trenutku su primali isključivo elektronska, odnosno onlajn sredstva plaćanja. Taj trenutak mi je jasno pokazao koliko je bezgotovinsko plaćanje već tada postalo dominantno.
Ne tvrdim da se razumem u makroekonomiju - to prepuštam stručnjacima - ali na ovom praktičnom nivou imam utisak da se mnoge stvari rade planski. Smatram da određene restrikcije postoje i zato što bi, bez njih, moglo da dođe do ozbiljnih društvenih problema, naveo je Petrušić.
- Kada govorim o tom "mikro svetu", odnosno o kriminalnom delu sistema koji donekle poznajem, zanima me kako se danas kriminal suzbija direktno na terenu, na primer u Francuskoj. Tamo se sve više insistira na potpunoj kontroli zarada - svako ko radi mora da prima platu kroz sistem koji se detaljno prati: da li su uplaćeni doprinosi, penziono i invalidsko osiguranje, kada novac stiže na račun i u kom iznosu može da se podigne. Banka praktično određuje dinamiku raspolaganja tim novcem, a govori se i o velikom broju parametara koji se prate za svaku isplatu.
- Ako bi jedni imali keš, a drugi ne, verujem da bi to moglo da izazove tenzije, pljačke i nemire. Zato mislim da se novac sve više sklanja iz fizičkog oblika kako bi se smanjio rizik od takvih scenarija. Moj lični utisak je i da je društvo značajno osiromašeno i da ljudi sve teže prepoznaju pravdu u realnom životu, pa je često poistovećuju sa onim što vide u filmovima, kulturi ili na internetu i društvenim mrežama. Ta percepcija dodatno komplikuje situaciju.
Kada kartice prestanu da rade - realan rizik zavisi od sistema
Istakao je da je poenta da svaki sistem može da zakaže. Vidimo i kod nas da ponekad ne rade kartice ili da strani sistemi plaćanja imaju problem, pa se više koristi Narodna banka Srbije IPS sistem. Iako je to dobra alternativa, i on povremeno može da zakaže. Tada dolazi do neprijatnih situacija - na primer, natočite gorivo, a plaćanje ne prolazi.
- Mogu da dam i lični primer zašto ovo nije nimalo bezazleno. Kada sam bio u Varšavi, desilo mi se da iz nekog razloga kartice jednostavno nisu funkcionisale. U tom trenutku shvatite koliko brzo "mali problem" postaje ozbiljan. To praktično znači da ne možete da platite hotel, nemate za hranu, vodu ili prevoz - ostajete bez osnovnih stvari. U mom slučaju, srećom, posle otprilike jednog dana sistem je ponovo proradio i uspeo sam da rešim plaćanja, ali to iskustvo mi je ostalo kao opomena - rekao je Bumbić.
- Zato je realno razumno imati određenu količinu gotovine kao rezervu. Ne mora to biti velika suma, ali dovoljno da pokrije osnovne potrebe u slučaju da digitalni sistemi privremeno ne rade. Na kraju krajeva, dovoljno je i da vam se isprazni telefon ako su vam kartice na njemu - i već ste u problemu.
U nekim državama je takve promene lakše sprovesti, dok je u drugima to znatno teže. Mi smo, po svemu sudeći, među onima gde bi prelazak na potpuno izbacivanje keša išao sporije. To, naravno, ne znači da je nemoguće da se jednog dana desi, ali je izvesno da bi naišlo na ozbiljan otpor, naveo je Dimitrijević.
- Neke stvari se već pokušavaju u praksi. U zemljama koje su smanjile taj stepen otpora, takve promene se lakše sprovode - na primer u Švedskoj ili Holandiji. Tamo postoji veće poverenje u institucije, pa ljudi lakše prihvataju inicijative, čak i kada podrazumevaju promene u svakodnevnim navikama, poput ograničavanja određenih vrsta potrošnje ili načina života. Ipak, razlozi za to su složeni i ne mogu se svesti samo na jedno objašnjenje - postoje značajne institucionalne i društvene razlike od zemlje do zemlje.
- Uopšteno gledano, nisam siguran da će ideja o potpunom ukidanju gotovine u potpunosti uspeti, iako je očigledno da postoje pokušaji u tom pravcu. Istovremeno, jasno je da smanjivanje mogućnosti korišćenja keša neminovno utiče i na osećaj lične slobode. Suština novca, na kraju krajeva, jeste upravo u tome da čoveku pruži veću slobodu. Iz ličnog ugla, iako nisam zarađivao velike sume, novac sam uvek doživljavao kao sredstvo koje mi daje veću nezavisnost - smanjuje moju zavisnost od drugih i omogućava mi da se osećam manje ograničeno u svakodnevnom životu - za Kurir televiziju, zaključio je Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
