"Kad se Nemačka nakašlje, cela Evropa dobije upalu pluća" Da li svetu preti kriza poput one iz 2008. godine i ko je najugroženiji?
Globalna energetska kriza snažno potresa Evropu, posebno Nemačku, dok sukobi na Bliskom istoku, sankcije Rusiji i prekidi snabdevanja gasom utiču na cene goriva i svakodnevni život građana.
Da li je i koliko dugoročno i održivo i hoće li država uz predlog mera uspeti da se izdigne iznad najveće naftne krize još od 2022. godine, za "Redakciju", govorili su prof. dr Stevica Deđanski, Centar za razvoj međunardone saradnje, Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i vlasnik pumpe i dr Miroslav Kojadinović - energetski ekspert i član nemačke državne komisije BDSF-a.
- Privreda i svakodnevni život teško podnose ovakve šokove i neizvesnost. Kada bi se mogao proceniti kraj krize, obično bi bilo lakše pronaći rešenje, ali u ovom slučaju to je izuzetno teško. Početak krize izazvane napadima na Iran bio je gotovo iznenadan i vanredan. Praktično, kriza se oseća tek kada direktno utiče na svakodnevni život ljudi, a ovaj sukob već značajno utiče na privredne tokove i život u Aziji i Evropi - rekao je Atanacković.
Globalni energetski centri pod pritiskom
Atanacković je dodao da bi neizvesnost na tržištu energenata mogla dovesti do rasta cena i potencijalne ekonomske krize.
- Glavni centri snabdevanja energentima nalaze se u Persijskom zalivu, uključujući Iran, Kinu i druge države Tihomorskog regiona, koje su veliki dobavljači Evrope i ostatka sveta. Neizvesnost trajanja ove krize otežava prognoze, ali je jasno da će nedostatak resursa, ukoliko se problem produži, verovatno izazvati ozbiljan rast cena i potencijalnu krizu sličnu onoj iz 2008. godine - objasnio je.
Prema rečima Kojadinovića, sukobi na Bliskom istoku snažno utiču na Nemačku, čije probleme oseća čitava Evropa.
- Sukob između zemalja SAD-a, Izraela i Irana i dalje snažno potresa globalno tržište energije, a ni jedna evropska država nije pogođena tako snažno kao Nemačka. Razlog je što Nemačka predstavlja jedan od najvećih svetskih investicionih centara, ali i jednog od najvećih uvoznika energije. Kako glasi poznata izreka: "Ako se Nemačka nakašlje, cela Evropa dobije upalu pluća" - naveo je Kojadinović.
- Procene pokazuju da se Nemačka trenutno suočava sa najtežim energetskim pritiskom u poslednjim godinama, jer kroz region prolazi oko 20 odsto svetske nafte i LNG-a. Posledice se osećaju odmah - cene benzina su skočile na oko 2,5 evra po litru, a dizela na više od 2 evra, što je oko 30 centi više nego pre eskalacije sukoba - istakao je.
Evropa pod pritiskom energetskih šokova
Deđanski ističe da prekidi snabdevanja gasom i geopolitičke odluke dodatno opterećuju evropske ekonomije.
- Od početka sukoba i uvođenja sankcija Rusiji, Evropa se suočava sa značajnim energetskim problemima. Samim prekidom snabdevanja Severnim tokom, u Evropu je stizalo oko 110 milijardi kubika gasa manje. Kasnije su usledili prekidi u uvozu drugih energenata, finansiranje Ukrajine i odluke SAD-a koje dodatno opterećuju evropske ekonomije - kaže Deđanski.
- Ovi globalni događaji, uključujući rat i blokade ključnih moreuza, potencijalno bi mogli da ugroze i američku ekonomiju, ali procene pokazuju da će posledice za SAD biti relativno manje. S druge strane, Kina i Indija imaju alternativne izvore energije, dok je za Evropu situacija znatno teža. Evropa sada zavisi od uvoza LNG-a iz SAD-a, ali i od gasa iz Persijskog zaliva - iz Katara, UAE i drugih zemalja - što dodatno komplikuje snabdevanje i čini evropsko tržište energije posebno osetljivim na globalne šokove - zaključio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
