SRBIJA U TRGOVINSKOM SUFICITU SA NEMAČKOM: Prvi put u poslednjih 20 godina

Po prvi put u poslednjih 20 godina, otkako se istraživanje sprovodi, Srbija ima trgovinski suficit sa Nemačkom, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku u Vizbadenu u Nemačkoj.

Rezultati istraživanja pokazuju da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2025. pogoršala, samim tim i očekivanja do kraja ove godine. Međutim, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je sa prvobitnih 39% u 2024. godini na 34% u ovoj godini.

Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće neznatno je opao, za 2 procentna poena. Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem povećao se sa 6% u prošloj, na 13% u ovoj godini. Ukupna očekivanja kompanija članica jesu smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja.

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2025. godini, 31% anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je za 6% manje u poređenju sa prošlom godinom. Nešto više nego prošle godine, 53% kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok 16% odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je za 6% više u odnosu na prošlu godinu.

Tokom 2025. godine 33 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, što je 7 procentnih poena manje nego prošle godine. 45% anketiranih kompanija smatra da će nivo investicija ostati nepromenjen, dok isti broj ispitanika kao u 2024. godini smatra da će se nivo investicija smanjiti (22%). Ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju i da su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija “na čekanju”.

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, 85% ispitanih ocenili su proces približavanja Evropskoj uniji kao važan i veoma važan, a za poboljšanje poslovnog ambijenta smatraju da je neophodno poraditi na: borbi protiv korupcije i kriminala, evropskim integracijama, unapredjenju pravne sigurnosti i javne uprave, transparentnosti u procesu javnih nabavki, političkoj i društvenoj stabilnosti kao i dostupnost stručne radne snage.

Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad. Sistem dualnog stručnog obrazovanja je ponovo istaknut kao pozitivan faktor ove godine.

Kada je u pitanju kreiranje i motivisanje kvalifikovanog kadra, kompanije preduzimaju mere poput uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka, proširenja internih obuka, pojačane automatizacije i digitalizacije procesa kao i proširene saradnje sa obrazovnim institucijama.

Kao najveće rizike u poslovanju u 2025. godini, kompanije percipiraju globalne i lokalne privredne i političke okolnosti, nedostatak pravne sigurnosti, smanjenje potražnje za proizvodima i uslugama i povećanje troškova rada. Uticaj nove ekonomske politike Sjedinjenih Američkih država nije percipiran kao relevantan.

Iz ugla ispitanih kompanija, najveći globalni izazovi u narednih 5 godina biće povećanje političkog uticaja na ekonomske prilike, inflacija i monetarna politika te digitalizacija i veštačka inteligencija. Sajber sigurnost i ograničeno snabdevanje sirovinama i energijom predstavljaju dodatne izazove sa kojima će se kompanije suočavati u narednom periodu.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija Milan Grujić je kod pitanja koje tradicionalno svake godine privlači najviše pažnje, a koje se odnosi na potencijalni izbor Srbije kao lokacije za njihove investicije, istakao da je 88% članova potvrdno odgovorilo.

„Rezultati ovogodišnje ankete potvrđuju stabilno poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju. Posebno ohrabruje podatak da bi 88% ispitanika ponovo odabralo Srbiju za ulaganja, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. To je jasan signal da zajedničkim naporima gradimo predvidivo i konkurentno poslovno okruženje. Ipak, anketa nam takođe jasno pokazuje gde je neophodno dodatno delovati – pristupanje EU i dalje je za većinu kompanija ključno pitanje. Na tom putu, kao i do sada, ostajemo partneri i saveznici,“poručio je Grujić.

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu.

„Anketa Nemačko-srpske privredne komore (AHK) o uslovima poslovanja je već godinama važan pokazatelj za nemačke kompanije. Ona odražava koliko su bliske ekonomske odnose Nemačke i Srbije i koliko su nemačke kompanije zadovoljne u Srbiji. Obim trgovinske razmene od preko 9 milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore za sebe. Prvi put, Srbija ima i trgovinski suficit sa Nemačkom, što je rezultat rada koji se ovde obavlja. Međutim, istraživanje takođe ističe oblasti u kojima je potrebno dalje delovanje: 85% kompanija smatra proces pristupanja EU važnim ili veoma važnim i navodi ovu oblast kao jedan od najvećih izvora nezadovoljstva, zajedno sa borbom protiv korupcije. Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja i na njenom putu ka članstvu u EU.

U nastavku koferencije za medije predstavljeni su rezultati studije koju je za Nemačko – srpsku privrednu komoru izradio Centar za visoko ekonomska istraživanja (CEVES) iz Beograda.

Rezultati su pokazali da su, uprkos globalnim ekonomskim izazovima, trgovinski odnosi između Srbije i Nemačke pokazali otpornost i stabilan rast. Dok se globalna trgovina smanjila za 4,5% u 2023. godini, a ukupna nemačka trgovina pala za 3,3%, bilateralna trgovina Nemačke sa Srbijom porasla je za 11,1%, dostigavši 9,37 milijardi evra.

Ovaj trend rasta se nastavio i u 2024, iako usporenijim tempom od 7,0%. Nemačka ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije, pre svega zahvaljujući strateškom položaju Srbije, njenoj razvijajućoj infrastrukturi i ulozi koju ima kao atraktivna destinacija za near-shoring proizvodnje u uslovima globalnih nestabilnosti.

Osnivač CEVES-a, gospodja Kori Udovički je izjavila: “Iako po veličini i stepenu razvijenosti srpska i nemačka privreda ne mogu da se porede, postoje sličnosti i afiniteti zbog kojih je naša saradnja uvek bila od obostrane koristi a za Srbiju od izuzetnog značaja. Zato verujem da je i sad, kad je Nemačka privreda u restrukturiranju a Srbija mora da traži novi model rasta –moguće pronaći formule da ta saradnja nastavi da se razvija.”

Nemačko-srpska privredna komora deo je globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u 93 države. Komora aktivno radi na poboljšanju ekonomskih uslova u Srbiji i unapređenju nemačko-srpske trgovine i saradnje u svim privrednim aspektima. Sa preko 450 članica, Nemačko-srpska privredna komora predstavlja najveću i jednu od najvažnijih bilateralnih komora u Srbiji.