KO JE ALEKSANDR VANG KOME NUDE 15 MILIJARDI DOLARA? Mladić od 28 godina noćna mora kompanije Meta

Aleksandr Vang možda vam još nije poznat, ali to će se uskoro promeniti. Ovaj 28-godišnjak uskoro bi mogao postati poznat kao čovek na kog je Mark Zakerberg potrošio 15 milijardi dolara.

Šta zapravo Meta dobija za tih 15 milijardi dolara u gotovini – što Scale AI procenjuje na skoro 30 milijardi dolara, duplo više nego pre samo godinu dana?

U teoriji, time Meta osigurava bližu saradnju s firmom koja je ključna za njene ambicije u oblasti veštačke inteligencije. U praksi, čini se da je to pre svega – način da se angažuje sam Vang, i verovatno deo njegovog tima.

„Ovo je zapravo veoma skupo acquihire-ovanje Aleksandra Vanga“, piše tehnološki analitičar Ben Tompson, pozivajući se na sada već opšteprihvaćenu interpretaciju ovog poteza.

U Silicijumskoj dolini termin acquihire označava preuzimanje startapa ne zbog njegovog proizvoda, već kako bi se „preuzeli“ njegovi osnivači i zaposleni. U takvim slučajevima, kompanija često i prestane da radi ono što je radila pre akvizicije.

Za startape i njihove osnivače, ovakve transakcije obično predstavljaju "meko sletanje“, jer osiguravaju zapošljavanje i povraćaj dela ulaganja za investitore. Ovakvi dogovori su bili česti u Silicijumskoj dolini, sve dok antimonopolske vlasti predsednika Džoa Bajdena nisu značajno otežale spajanja i preuzimanja.

Sada se acquihire modeli vraćaju – posebno u AI sektoru, uz vrtoglave cifre. Prošle godine, Majkrosoft je navodno platio 650 miliona dolara AI startapu Inflection, što je formalno bila "naknada za licencu“, ali u suštini – cena za dolazak osnivača Mustafe Sulejmana i njegovog tima. Google je zatim platio 2,7 milijardi dolara za sličan dogovor sa Character.AI, kako bi doveo osnivača Noama Šazira.

Zakerberg sada podiže ulog sa svojim novim potezom. Želi da Vang postane deo novog AI tima unutar Mete, okružen elitnim istraživačima.

Može se, kao što piše Rid Albergoti za Semafor, tvrditi da ovde nije reč samo o acquihire-u, jer deo uplaćenog novca može predstavljati i avans za budući rad koji će Scale AI obavljati za Metu.

Ipak, većina stručnjaka iz tehnološkog sveta s kojima su američki mediji razgovarali veruje da je ključna motivacija zapravo dovođenje samog Vanga – slično kao kada je Epl kupio Beats za 3 milijarde dolara ne zbog slušalica, već da bi angažovao Džimija Ajovina i njegovu kreativnu auru.

Posebno je zanimljivo što Vang nije poznat kao vrhunski AI istraživač. Kako piše The Information, „on je pre svega biznismen sa tehničkim znanjem, a ne elitni naučnik kog je Zakerberg prethodno obasipao pažnjom i milijardama dolara ponuda“. Prema navodima Financial Times-a, njegove najveće veštine su u promovisanju firme, a ne u upravljanju timovima ili razvoju AI istraživanja.

Zakerberg već ima istoriju velikih kupovina koje nisu dale očekivane rezultate. Suosnivači Instagrama i WhatsAppa napustili su Metu, iako je kompanija potrošila milijarde na njih, a osnivač Instagrama Majk Kriger sada praktično i konkuriše Meti, kao direktor proizvoda u kompaniji Anthropic.

S druge strane, malo je firmi koje uopšte mogu da potroše 15 milijardi dolara da bi zaposlile jednog čoveka – ali Meta jeste jedna od njih. A ako ste, kao Zakerberg, uvereni da je budućnost tehnologije – i vašeg biznisa – u veštačkoj inteligenciji, tada se svaki ulog, ma koliko veliki bio, može isplatiti.

Kurir Biznis/Blic