POZNATA AUTO-INDUSTRIJA U VELIKOJ KRIZI! Izbio skandal kad su saznali ko je kriv za propadanje svetskog giganta

Kad se 'Folksvagen' zakašlje, Nemačka dobije grip – dijagnoza Brite Koneman potvrdila se kao tačna. Ekonomski ekspert vladajuće stranke CDU tom rečenicom je pre nekoliko meseci opisala krizu u najvećem nemačkom koncernu.

Skoro deset godina nakon što je u SAD otkrivena manipulacija na dizel-motorima, prvi put je neki sud u Nemačkoj izrekao zatvorske kazne zbog lične odgovornosti optuženih za "posebno težak slučaj prevare".

Skandal u skandalu

Deset godina je bilo potrebno za prve presude menadžerima i za krivično-pravni epilog najvećeg privrednog skandala u nemačkoj posleratnoj istoriji.

To je skandal u skandalu, tvrde kritičari. Dodaju i da bi u SAD sudski postupak bio mnogo brži. "Dizelgejt" je "Folksvagen", prema navodima koncerna iz Volfsburga, do sada koštao oko 33 milijarde evra.

Još su u toku ostali procesi, u kojima je optuženo nekoliko desetina aktera. Juče optuženi, kako su rekli njihovi branioci, imaju osećaj da su "pijuni" koji su žrtvovani, dok se velikim ribama, kako kažu, i dalje ne sudi.

Presude u Braunšvajgu su dokaz da manipulacija s izduvnim gasovima nije bila "muljaža" za koju su odgovorni samo nižerangirani inženjeri. To je crno na belo dokaz da se radilo očigledno o kriminalnom sistemu koji je forsirao srednji i viši sloj menadžmenta.

Jedno od ključnih pitanja i dalje je naime: šta je o manipulisanom softveru znao tadašnji šef "Folksvagena" Martin Vinterkorn? Da li je moguće da menadžer kojeg je pratio glas da zna sve o poslovanju koncerna, da u dušu poznaje motore svojih vozila, da zna praktično sve o svakom šrafu koji se ugrađuje u vozila – da li je moguće da taj čovek nije znao ništa o "Dizelgejtu"?

Proces protiv Vinterkorna je izdvojen, a zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja u ovom trenutku je nejasno kada bi on mogao (i da li će uopšte) da sedne na optuženičku klupu? "Mister Folksvagen" odbacuje sve optužbe.

Ogromna šteta po reputaciju

Zbog "Dizelgejta" je nemačka automobilska industrija pretrpela ogromnu štetu po reputaciju. Narušen je i ugled brenda "Made in Germany". I to u najvažnijoj grani industrije.

"Brojke to jasno pokazuju. Za nemačku privredu 'Folksvagen' je važniji nego kompletna trgovinska razmena sa Grčkom", plastično je to objasnio Karsten Brzeski, glavni ekonomista banke ING, za tabloid "Bild": "U auto-branši je 'Folksvagen' glavni igrač. Kad div počne da tetura, onda se sve ljulja".

A taj div je decenijama dobro zarađivao na dizel-tehnologiji. Možda je upravo ta zarada "kriva" za to što nisu počeli na vreme da se razvijaju alternativni pogoni? Profit je počeo da opada baš nekako pre desetak godina, nakon otkrivanja afere "Dizelgejt".

Umesto da milijarde investira u istraživanje i razvoj novih pogonskih opcija, "Folksvagen" je taj novac morao da uloži u saniranje afere od koje se još nije oporavio. Umesto da inženjeri traže "čiste" varijante pogona, oni su tražili (i pronašli) način kako da manipulišu motore. Podsetimo: vozila u kojima su se nalazili ti motori emitovala su i do 35 puta više štetnih materija nego što je bilo dozvoljeno.

Afera "Dizelgejt" razotkrila je razmere kriminalne energije koja je godinama bila prisutna u auto-industriji. Ali je, kako kažu neki poznavaoci, razotkrila i problematičan odnos prema privrednom kriminalu.

Sporo procesuiranje "Dizelgejta"

Institut nemačke privrede procenio je da godišnja šteta koja nastaje ilegalnim aktivnostima u ekonomskim vodama iznosi više od dve milijarde evra. To je otprilike dve trećine ukupne štete do koje u Nemačkoj dođe zbog svih mogućih krivičnih dela.

Ekonomski kriminal koči privredni rast, ocenjuje nedeljnik "Cajt". Sama činjenica da se tako sporo i tako neefikasno pravno procesuira "Dizelgejt", kao najveći slučaj privrednog kriminala, ugrožava i nemačku nacionalnu ekonomiju.

Presporo procesuiranje "Dizelgejta" moglo bi da potkopa čak i poverenje u pravnu državu, piše "Frankfurter algemajne cajtung". Zahteva se bolja saradnja nadležnih institucija i angažovanje više ljudi koji bi radili na takvim slučajevima.

Berlinski "Tagescajtung" dodaje da je presuda iz Braunšvajga samo "možda mala zadovoljština" vlasnicima automobila s manipulisanim motorima, ali "ništa više od toga".

Mračno poglavlje ili kolaps

U nemačkim medijima spominju se čak i glasine da bi preostali slučajevi povezani s "Dizelgejtom" mogli da budu obustavljeni, jer sve ionako suviše dugo traje i zato što se sve to "izgubilo iz vidokruga javnosti".

Magazin "Špigl" zaključuje da je ta afera unela "duboku nesigurnost" kod "Folksvagena" po pitanju buduće strategije poslovanja, i napominje da postoji ipak "šansa da 'Dizelgejt' ostane samo jedno mračno poglavlje u inače uspešnoj istoriji koncerna".

A ta šansa je, dodaje "Špigl", kriza "Folksvagenovog" konkurenta, "Tesle", koji prodaje sve manje električnih vozila u Evropi.

BiznisKurir/RT Balkan