Zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju, ali ovo pravo mu nije dato bezuslovno, kako to mnogi misle, već se primenjuje uz određena ograničenja koja postoje u odnosu na status u kojem se privredno društvo nalazi.
Prvenstveno, zakonodavac pravi razliku u situaciji kada se privredno društvo nalazi u postupku stečaja. U takvoj situaciji Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ali samo ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka, objašnjava Vukašin Vuković, saradnik u jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji.
– Zaposleni u tom slučaju ima pravo na novčani iznos iz ovog osnova, ali ne i ako se uslovi za odlazak u penziju steknu nakon otvaranja stečajnog postupka i tokom njegovog trajanja. Zakon se ne bavi pitanjem isplate otpremnine zbog odlaska u penziju, niti propisuje bilo kakva ograničenja u pogledu isplate u privrednom društvu koje se nalazi u postupku likvidacije, kao što je to slučaj s postupkom stečaja. I sudska praksa je jako siromašna kada je u pitanju navedena situacija – ističe Vuković.
Otpremnina ako preduzeće ode u stečaj
On navodi da kada se ima u vidu priroda postupka likvidacije (tj. da je reč o postupku prestanka privrednog društva, kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza), mora se obratiti pažnja na više faktora, a najpre na to da li privredno društvo ima dovoljno sredstava da isplati svoje obaveze prema zaposlenima, uključujući i tu obavezu i otpremninu.
– Ako je privredno društvo u stanju da ispuni svoje obaveze, pozitivni propisi ne predviđaju ograničenje da zaposleni svoje pravo na isplatu otpremninu prilikom odlaska u penziju i ostvari – kaže Vuković.
Iako otpremnina po svojoj pravnoj prirodi ima karakter ostalih primanja, da neće doći do njene isplate zaposlenima koji pravo na odlazak u penziju ostvare tokom stečajnog postupka ukazuje više stvari. Pre svega, ističe on, na to upućuje i Zakon o radu, koji jasno predviđa koje su to situacije kada će zaposleni imati to pravo, a to svakako nije situacija kada zaposleni uslove za penziju ostvari nakon otvaranja stečajnog postupka.
– Na to upućuje i sudska praksa koja stoji na stanovištu da zaposleni, s obzirom na prirodu stečajnog postupka, nemaju pravo na primanja po osnovu otpremnine za odlazak u penziju. To je tako, bez obzira na to što im i Zakon o stečaju daje pravo da tokom stečajnog postupka pod određenim uslovima ostvaruju pravo na određena primanja koja imaju karakter ostalih primanja, kakvo obeležje uostalom ima i otpremnina za odlazak u penziju – nabraja Vuković.
Iznos otpremnine u visini dve prosečne zarade
Što se tiče isplate otpremnine zbog odlaska u penziju, Zakon o radu propisuje minimalni iznos koji je poslodavac dužan da zaposlenom isplati, i to najmanje u iznosu visine dve prosečne zarade (prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike). U ovom momentu važeći iznos takve zarade je 123.971 dinar, pa se lako može doći do zaključka da bi minimalni iznos za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju zaposlenom bio 247.942 dinara. Bitna je i informacija da je minimalni iznos isplate otpremnine po ovom osnovu, odnosno minimalni propisani iznos neoporeziv.
kurir.rs/Politika
NE PROPUSTITE
