Nakon višemesečnog rasta euribora, koji je mnogim kreditnim dužnicima znatno povećao kamatne stope, konačno je došlo do njegovog pada i to ispod 4 odsto. Ovo neminovno otvara pitanje šta će sada biti sa kamatnim stopama i da li će one od sledeće godine takođe krenuti silaznom putanjom? Struka na ovo ima dobre vesti ali ukazuje da dugoočekivani scenario neće nastupiti preko noći.
Nakon meseci kretanja referentnih kamata isključivo na više, nakon pauze u zatezanju monetarnih politika EU, aktivnost na međubankarskom tržištu Evrope ovih dana oborilo je Euribor ispod pomenutih 4 odsto, ali stručnjaci imaju jedno ali.
- Pre svega treba imati u vidu da je smanjenje euribora, iako se desilo, za sada još uvek simbolično, jer je tromesečni euribor sa nivoa od oko 4 odsto pao na nivo od 3,95 odsto, tj. svega 5 baznih ili 0,05 procentnih poena. Ako se gleda cela 2023. godina, tromesečni euribor je i dalje viši za 1,82 procentna poena, odnosno povećan je sa 2,13 na 3,95 odsto - kaže za "Blic Biznis" dr Veljko Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu.
Kako on objašnjava, ovo sada smanjenje je procena tržišnih učesnika da bi u narednim mesecima moglo da dođe do početka relaksacije monetarne politike Evropske centralne banke.
- Zato je nešto osetniji pad šestomesečnog Euribora nego tromesečnog Euribora jer on procenjuje gde bi stope trebalo da budu u narednih 6 meseci. Taj euribor je smanjen za oko 20 baznih poena sa oko 4,15 na 3,95 odsto, istakao je Mijušković.
Posledice pada euribora
Da li je ovo prvi signal koji uliva pozitivizam i da li će trend pada nastaviti u narednoj godini Vladimir Vasić, finansijski ekspert kaže za "Blic Biznis" da zavisi od toga šta su nam očekivanja.
- S obzirom na to da nam je godišnja inflacija u evrozoni 2,4 u prethodnom mesecu, a samo mesec ranije bila je 2,9 to dobar pokazatelj za EU jer to znači da su sve one mere monetarne politike dale rezultat i da za posledicu imaju inflatorno smanjenje. Tako da je EU vrlo blizu da stigne do tačke od 2 odsto koju su imali u planu pre dve godine - kaže Vasić.
Sagovornik ističe da je Inflacija u monetarnim okvirima uvek negde ispod 3 odsto, plus/minus 1,5 i to se toleriše a sve preko toga i ispod toga smatra se da nije dobro za privredu. Činjenica je da ne valja ni kada nema inflacije a ne valja ni kada je previsoka.
- Imajući to u vidu, ovo je dobar pokazatelj ali on ima i svoju lošu stranu a to je pad poljoprivredne aktivnosti u EU koji je od 0,4 do 0,9 odsto što baš i nije dobro ali ne može da bude sve idealno. Verujem da će se na smanjenje referentne kamatne stope, na bazi koje se i formira prosečna cena kapitala, sačekati, upravo iz tog razloga da se vidi da li je to nalet ili dugoročni karakter - ukazuje Vasić.
Sa druge strane, Mijušković ističe da zbog ovih povoljnih podataka o inflaciji tržišta sada od ECB očekuju da će:
- da započne relaksaciju tj. smanjenje svojih stopa ranije od prethodno očekivanog
- da će ukupna smanjenja biti veća od očekivanih prethodno (sada se očekuje smanjenje za 125 baznih poena ili 6 puta po 25 baznih poena) a ranije je očekivano 75-100 baznih poena
- Međutim tu treba biti oprezan sa procenama jer sam stava da tržišta precenjuju mogućnosti brzine relaksacije, pogotovo jer se može desiti da se inflacija ponovo poveća na nivoe oko 3 odsto i nešto duže ostane na tim nivoima oko 2-3 odsto. U četvrtak 14.12. Evropska centralna banka ima novi sastanak koji će mnogi pratiti i kada će se izaći sa novim projekcijama i inflacije i rasta koji će nam svima dati nove informacije iz ugla evropskog regulatira i signale tržištu na šta će reagovati i euribor stope - kaže Mijušković.
- U narednih par meseci se svakako može očekivati da kamatne stope krenu na dole ali brzina tog smanjenja će u početku biti niža, a kasnije će se ubrzavati - poručuje Mijušković.
Pad kamata u drugoj polovini 2024.
Iako je mišljenja da se očigledan pomak neće videti "preo noći" Vasić ukazuje da će to svakako biti neminovno već sledeće godine.
- Mislim da centralne banke neće reagovati odmah, ali verujem da će se već u drugom kvartalu sledeće godine osetiti taj efekat i da će se tada moći realno sagledati da li je inflacija pod kontrolom i da je vreme da se malo popusti sa monetarnom politikom. To se već i očekuje, čim je euribor toliko počeo da pada bez da je evropska centralna banka snizila kamatnu stopu - kaže Vasić.
Kada poredimo sa našim prilikama, Vasić kaže da NBS drži kamatnu stopu već nekoliko meseci na 6,5 odsto dok inflacija pada, ne povećava se više, što pokazuje da je trend dobar. Iako je projekcija NBS da se inflacija od 3 odsto neće doći sledeće godine, već da će to biti tek 2026. godine, Vasić kaže da možda može i pre i da je to verovatno metoda da u sledećoj godini držimo inflaciju u okvirima od 4 i 5 odsto a da se 2026. godine vrati u granice normale.
Kurir.rs/ Blic Biznis/ Preneo: S.Đ.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
