Vest koja stiže iz regiona, tačnije iz Hrvatske, mogla je da uznemiri naše građane. Naime, Hrvatska agencija za poljoprivredu i hranu (HAPIH), objavila je kako se pašteta od pileće džigerice, od 100 grama, povlači sa tržišta.
Kao razlog su naveli da slovenački proizvođač, Perutnina Ptuj, na deklaraciji proizvoda nije označio postojanje alergena soje. Ukoliko uzmemo u obzir da čak i tragovi određenih sastojaka mogu negativno da utiču na zdravlje konzumenata, proizvod je morao da se ukloni sa rafova hrvatskih proizvoda.
S tim da se širom Srbije na brojnim mestima prodaje proizvode slovenačkog giganta Perutnina Ptuj, zapitali smo se da li postoji mogućnost da je isti artikal zalutao i kod nas?
Prema rečima Marka Dragića iz NOPS-a (Nacionalna organizacija potrošača Srbije), sporna pašteta se možda i nalazi u srpskim prodavnicama, ali da nema razloga za brigu.
– Uvek postoji mogućnost da je neki proizvod završi i kod nas, isto kao skorašnja situacija sa Mančmelou slatkišem. S tim da je u pitanju zaista minimalni procenat tragova soje u spornoj pašteti u Hrvatskoj, iako je ima kod nas, teško da ta količina može ozbiljnije da ugrozi zdravlje konzumenata – započinje sagovornik za naš portal.
Dodaje i da je jednostavno nedopustiv ovakav propust proizvođača, da nijedan proizvod ne sme da napusti proizvodnju pre izvršene kontrole, kao i pre nego što se utvrdi da li ispunjava sve kriterijume i standarde.
– Loša slika proizvođača, kompanija, i samog brenda se stvara upravo ovako, ali ne samo kod njih. I sami prodajni objekti, bilo da su manji ili veći trgovinski lanci, gde se zatekne nesipravan artikal dobijaju loš glas od potrošača zbog nemara i neadekvatne kontrole proizvođača – govori Dragić.
Kako su hrvatski mediji objasnili, sporna jetrena pašteta nije usklađena sa uredbom Evropske unije o utvrđivanju opštih principa i uslova zakona o hrani. U razgovoru za Bizportal, sagovornik iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjava da postoji neravnoteža kada je reč o pravilima o uslovima zakona za hranu između država koje nisu članice Evropske unije, i onih koje to jesu.
– Definitivno postoji razlika, drugačiji su pravilnici, kao i standardi hrane. Jedno važi za zemlje Evropske unije, a drugo za sve one države koje ne pripadaju EU. Prvenstvena razlika jeste što hrana namenjena za tržište zemalja Evropske unije mora da bude kvalitetnija, a na svakoj deklaraciji proizvođač je dužan da naglasi apsolutno sve, pa i najmanje procente tragova svih sastojaka koje sadrži određeni proizvod – kaže Marko Dragić i o dodaje:
– Ukoliko uzmemo u obzir proizvode od mesa, standard Evropske unije nalaže da u tom proizvodu mora da postoji oko 70, 80 odsto mesa, dok u onom manjem procentu mogu da budu dodaci.
Međutim, iako naša zemlja nije članica Evropske unije, postavljen je isti standard.
– Poslednjih godinu dana postavljen je standard i kod nas. Kvalitet hrane i u Srbiji mora da se precizno odredi, kao i da se napiše koji je kvalitet mesa na samoj ambalaži, kako građani ne bi bili u zabludi. Isto kao u Evropskoj uniji, proizvodi od mesa na domaćim rafovima moraju da imaju više od 70, 80 odsto čistog mesa u svom sastavu – završio je Dragić.
kurir.rs/Bizportal
NE PROPUSTITE
