Dokle je Srbija stigla sa reformom javne uprave? Odgovor na to pitanje ponudjen je u izveštaju organizacije SIGMA – inicijative koju sprovode Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i Evropska unija. U tom izveštaju navodi se da je naša zemlja u 4 od 6 oblasti postigla dobre rezultate. Ono čemu se teži je uporava koja zapošljava profesionalce na osnovu njihovih znanja, veština i kompetencija, a ne na osnovu drugih kriterijuma. SIGMA, koja proverava kako Srbija ostvaruje svoju strategiju u toj oblasti, takođe je deo stručne podrške. Posle pet godina, nedavno je objavila novi izveštaj.
“Izveštaj pokazuje ono što Evropska komisija definiše kao „moderaty prepared“ - što znači da je Srbija umereno spremna za članstvo u EU, a to važi i u oblasti javne uprave. Znači da je stanje solidno, ali da još uvek ima mnogo toga da se uradi da bi administracija stvarno bila spremna za članstvo u Evropskoj uniji i, najvažnije, da bi građani i preduzetnici sa tim stanjem bili zadovoljni. Ako pogledamo malo rezultate u pojedinim oblastima, Srbija je napravila najveći napredak u oblasti pružanja usluga i elektronske uprave”, objašnjava direktor SIGMA Gregor Virant.
Dobre ocene proističu pre svega iz toga što više nema čekanja na šalterima za lična dokumenta. Zahvaljujući podršci Evropske unije, finansijski, ali i ekspertski, razmenom iskustava sa državama članicama koje su prošle kroz isti proces, javna uprava Srbije postiže dobre rezultate u primeni usluga elektronske uprave. Za dostizanje strogih evropskih standarda potreban je administrativni kapacitet - državni službenici koji su u upravi samo zahvaljujući znanju i veštinama. Upravljanje ljudskim resursima – slaba je tačka reforme, upozorava izveštaj SIGMA.
“Najveći problem je u tome što je većina najviših menadžera u državnoj upravi, najviših rukovodilaca, praktično stalno u položaja vršioca dužnosti. To znači da na tim položajima nemate ljude koji su izabrani po propisanoj proceduri i postavljeni na položaj za trajanje jednog mandata. Znači, ima jakih tačaka i ima slabih tačaka. Sve u svemu, situacija je solidna, ali još je veliki prostor za poboljšanje”, smatra Virant.
Prema rezultatima koji se prate, Državna revizorska institucija dospela je u sam vrh u čitavom regionu. “Državna revizorska instituicija u Srbiji je jedna profesionalna institucija koja ima po zakonodavstvu i u praksi relativno visok stepen nezavisnosti i ono što je zanimljivo, njene se preporuke poštuju. Velika većina sve njene preporuke ispoštuje - institucije u kojima DRI radi svoje revizije postupaju po preporukama Državne revizorske institucije. DRI je jedno ostrvo odličnosti, da tako kažem, u sistemu javne uprave u Srbiji”, kaže šef SIGMA.
Za 10 godina Državnu revizorsku instituciju Evropska unija poduprla je sa dva miliona evra. U kompletnu reformu javne uprave iz evropske kase slilo se 200 milona evra, a postoji i diretna budžetska podrška koja se Srbiji od 2016. godine sukcesivno uplaćuje. Izveštaj SIGME ulazi u godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku.
