Oglas za posao čobanina uz platu od 1.000 evra zapanjio je Srbiju, a kad smo videli i da vodoinstalater može da zaradi 2.000 evra mesečno mnogi su ostali u šoku.
Zašto su ovakvi poslovi toliko plaćeni i da li smo "grešili" završavajući fakultet umesto da učimo zanat objasnili su predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije Andrija Brkić i Miloš Turinski iz Infostuda.
- To je realnost. Za posao pastira plata je delovala visoko i sam oglas je imao dovoljno prijava. Plata vodoinstalatera deluje nama visoko, ali ako rade sami za sebe zarade toliko i za mnogo manje nego mesec dana. Ne isplati im se da rade za nekoga već za same sebe. Ne moraju da čekaju mesec dana da bi zaradili 2.000 evra - rekao je Turinski.
Navodno je jedan vodoinstalater samo tri minuta radio na WC šolji i za to uzeo 8.000 dinara. Turinski navodi da je to sasvim logična računica.
- Zamislite da uradi samo pet takvih poslova dnevno i tako pet dana u nedelji - navodi Turinski.
Vodoinstalater bi tako očas posla izašao na cifru od 200.000 dinara. A radio bi 15 minuta dnevno... Ako dodamo i još neki "poslić" sa strane cifra od 2.000 evra je dostižna i to za vrlo kratko radno vreme.
- Fale nam trenutno radnici u svim profesijama. Mi to gledamo tako da pokrenemo inicijative prema Ministarstvu obrazovanja jer ono mora da bude uključeno. Da planiramo, a ne da čekamo problem. Moramo da razmišljamo unapred da bismo rešili problem - rekao je Brkić.
Lekar zaradi 1.000 do 1.500 evra sa sve dežurstvima u kovid bolnicama...
Zašto onda neko ne ode na zanat umesto da "juri" najvišu stručnu spremu? Ako uzmemo u obzir i odgovornost koju lekar oseća prema ljudskom zdravlju i životu, a vodoinstalater brine samo da li je gumica na česmi dobro zavrnuta zaista deluje zbunjujuće.
NE PROPUSTITE
- Neko vreme je bio trend da svako ko završava školu odmah razmišlja o fakultetu i slušali smo kako nam fakultet otvara vrata da se odmah zaposlimo. Ali mi sada sa zanatlijama imamo problem. Nisu to samo stari zanati već i recimo građevina. Nemamo tesare... Ovakvo pitanje zahteva višedecenijsko planiranje, a moguće je da nismo možda imali pravu organizaciju po pitanju toga šta ćemo kada taj fakultet završimo - rekao je Brkić.
Turinski je saglasan.
- Mi učimo da moramo na fakultet, a sistem ne radi baš tako. Mi šest godina unazad imamo deficit. Više se traže po oglasima ljudi sa srednjom stručnom spremom nego sa visokom. To je 60-40 odsto u korist srednje škole ili zanata naspram završenog fakulteta. Čim nedostaju neki radnici povećava se cena na tržištu rada - rekao je stručnjak.
Turinski je kazao i da za takva zanimanja sada uvozimo radnike jer Srbi nisu zainteresovani. Tako više nije retkost u Srbiji da kurir ili dostavljač bude iz Uzbekistana, Turci ili Kinezi rade na građevini, a na proizvodnim pozicijama su radnici sa Šri Lanke.
(Kurir.rs/Mondo)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
