BEOGRAD - Scenario raspada evrozone, kao posledica krize javnog duga u pojedinim članicama nije verovatan, iako ga ne treba u potpunosti isključiti, a izvesno je da će Evropska unija (EU) pretrpeti promene, ocenili su stručnjaci.Posledice, koje će usled krize zemalja EU podneti Srbija su, pre svega, niske perspektive za rast izvoza, povećanje kamatnih stopa i smanjen priliv investicija, ocenili su ti satručnjaci.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić istakao je da u ovom trenutku niko u evrozoni ne brine mnogo o Grčkoj jer su sve oči uprte na Italiju i Španiju zbog veličine tih ekonomija i težine negativnih procesa koji mogu od njih da poteknu.Italija je treća, a Španija četvrta po veličini nacionalna privreda među 17 članica evrozone.Đukić je mišljenja da je Grčka sve bliže scenariju "dobrovoljnog" izlaska iz evrozone jer, kako je naveo, ne postoji ni jedan ekonomski kriterijum koji ukazuje da bi ta zemlja, bez obzira na sve mere koje preduzima, i posle novih političkih pregrupisavanja, mogla da izdrži oštre mere štednje koje joj nameću EU, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka (ECB).Po Đukiću, odlazak Grčke iz eevrozone ne može teći lako, teći će fazno i u tom sklopu, valja očekivati da početkom 2013. budu dobijeni jasni signali kako bi se dinamika izlaska, ne samo Grčke, već mogućih i novih kandidata, odvijala.Đukić je napominenuo da dokumentima Evropske komisije nije predviđena procedura istupanja iz evrozone, ali će, po njegovom mišljenju, pod pritiskom dužničke krize morati da bude operativno razrađena.Đukić je kazao kako ima indicija da neće biti zatvorena mogućnost da zemlje, poput Grčke, ponovu uđu u evrozonu kada ispune određene kriterijume."Gledano striktno po ekonomskim kriterijumima, apsolutno je neodrživo da evrozona ne pretrpi suštinske promene zbog nepomirljivih razlika u nivou konkurentnosti privreda, pre svega produktivnosti rada," istakao je Đukić.Tim zemljama, kao i onima koji su ih kreditirali, smatra Đukić, vratila se kao bumerang činjenica da je veštački niskim kamatnim stopama, samo podsticala potrošnja, pri čemu nije bilo nikakvih signala na dugi rok da će te zemlje moći iz deviznih priliva da servisiraju te obaveze.Đukić smatra kako druga stvar koju treba imati u vidu, jeste da će ovu godinu evrozona završiti sa negativnim ekonomskom rastom, što automatski znači da će situacija na kreditnim tržištima biti veoma nepovoljna."To znači nema dovoljno kvalitetnih klijenata, a s druge strane, banke se maksimalno uzdržavaju od plasmana. To je ta klackalica od koje zavisi, pre svega, privredni rast u 2013. Dokaz za to jeste da banke uporno, i pored ekspanzivne monetarne politike, sve više povećavaju količinu koju deponuju kod Evropske centralne banke", rekao je Đukić.Đukić je ukazao da Srbija trpi po dva osnova negativne posledice produženog dejstva dužničke krize.Prva je da je perspektiva za rast izvoza iz Srbije gotovo nikakva, sem onoga što se najavljuje za proizvodnju "Fijata", ali treba imati u vidu da, u uslovima zaoštrene krize, sve više kompanija najavljuje nova zatvaranja fabrika u Evropi zbog smanjene tražnje, naveo je onOtuda su, po Đukiću, što se tiče izvoza iz Srbije, jedina perspektivna tržišta Srednji i Daleki istok."Druga dimenzija gde mi snosimo negativne posledice, to je da nema nikakvih indikatora da će kamatne stope na kreditnim tržištima biti smanjene, naprotiv, one će samo biti povećavane, pogotovo za rizične grupe zajmotražilaca, poput Srbije," primetio je Đukić."Perspektive su da će u 2013. doći do samo blagog oporavka privrede evrozone, što znači da je govoriti o nekakvom ekonomskom rastu kod nas potpuno neutemeljeno", zaključio je Đukić.Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ocenio je da u ovom trenutku nije realan scenario raspada evrozone, iako se on ne može apsolutno isključiti ističući da je u pitanju, pre svega, kriza javnog duga u pojedinim članicama tog monetarnog bloka.Grubišić je ukazao da se evrozona jeste razdvojila na centar i periferiju, ali da se ne može reći da je scenario raspada verovatan.Periferiju čine slabije članice koje teže mogu da servisiraju svoj dug i zapale su u probleme sa bankarskim sektorom, a samim tim, ugrožen im je kreditni rejting i veće su stope prinosa na njihove državne hartije, objasnio je Grubišić.S druge strane, u zemljama centra situacija je mnogo stabilnija i tu spadaju jače privrede koje imaju visok kreditni rejting, dodao je on.Mogući razvoj događaja je, kako je naveo, otežano servisiranje duga pojedinih zemalja i nešto aktivniji pristup ECB i u tom smislu, homogenizacija, ali uz uvođenje strožih pravila.To znači da će ugrožene zemlje preuzimati određene striktne obaveze, čije ispunjavanje će biti praćeno i kontrolisano, rekao je Grubišić.Grubišić je mišljenja da će po Srbiju, posledice mogu biti samo posredne, i da se one, donekle, već i osećaju, u smislu slabijeg priliva stranih direktnih investicija.
