Da je nacionalni prioritet zaštita ljudi, lečenje obolelih i koliko je maksimalno moguće, dalje sprečavanje širenja zaraze, jer ako ne sačuvamo ljude, neće imati ko da proizvodi, da nas vozi, leči, snabdeva, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
"Što zdravstvena kriza bude blaža, to će i država i Privredna komora Srbije, kao poslovna asocijacija, imati više resursa i moći da se više usrede na podršku privredi", rekao je Čadež u intervjuu za "Blic BIznis". Prošlo je 20 dana od početka krize. U fokusu države i dalje je zdravstveni aspekt. Donete su određene mere i za privredu, ali privrednici očekuju još.
"Bitka koja nam predstoji jeste bitka za očuvanje likvidnosti posebno najosetljivijih i najmnogobrojnijih mikro malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i borba za očuvanje radnih mesta. Koliko u tome budemo uspešni, koliko brzo budemo pravovremeno i na pravi način reagovali danas, koliko sada budemo sačuvali ekonomsku bazu, toliko ćemo sutra, kada ovo prođe, imati čvršću osnovu i veće šanse za relativno brz oporavak", rekao je Čadež. U želji da kompanijama u tome pomognu, a državi da olakšaju u upravljanju krizom, Privredna komora Srbije je, na osnovu preporuka reprezentativnih kompanija i mišlјenja renomiranih konsultantskih kuća, Vladi dostavila svoj predlog prioritetnih mera. "U komunikaciji sa Predsednikom Republike, Vladom Srbije, nadležnim ministarstvima radimo na razradi tih mera da bismo za desetak dana, došli do ozbiljnog paketa podrške koji će biti najbolji odgovori na potrebe privatnog sektora", naveo je Čadež. Teret ove krize moraće da podnesu svi – i država i banke i privreda i na kraju itekako će ga osetiti i zaposleni, smatra Čadež. Globalna ekonomska kriza izazvana korona virusom značajno je drugačija od finansijske krize iz 2008. godine. Ovoga puta se bankarski sektor i veliki privredni sistemi i u svetu još dobro drže - likvidni su i uz očuvanje likvidnosti banaka i velikih kompanija, problem, čije rešavanje i mi ciljamo, zapravo je u dvorištu malog biznisa.
"Najveći izazov je da se obezbedi likvidnost ovog dela privrede i očuva što više radnih mesta, jer mikro, mala i srednja preduzeća u većini država zapošljavaju najveći broj ljudi. Da bismo izbegli depresiju, sa udruženjem banaka i vladom razgovaramo o kreiranju adekvatne kreditne garantne šeme za podršku privredi, kako bi i banke i država zajedno preuzele i podelile razuman rizik podrške i kreditiranja kompanija", objašnjava Čadež. Nema te kompanije i privredne grane koja direktno ili indirektno, više ili manje već nije osetila krizu. Na udaru su se prvo i do sada najviše našli turizam, čiji je biznis i u svetu i kod nas potpuno stao, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj i mali uslužni biznisi. "Sa širenjem zaraze i uvođenjem vanrednih mera svih država radi zaštite svojih granica i stanovništva, počela je značajno da trpi i prerađivačka industrija. Teže nabavlja sirovine i repromaterijale ili to čini uz veći utrošak i vremena i novca, najveći kupci na globalnom ili evropskom niovu obustavljaju rad i privremeno zatvaraju pogone, smanjuju proizvodnju... Ako su, recimo giganti automobilske industrije zatvorili vrata svojih fabrika, to je problem za hiljade i hiljade njihovih dobavljača u svetu", dodaje Čadež. Sa druge strane, u Srbiji domaća maloprodaja i veleprodaja životnim namirnicima i robom široke potrošnje, fabrike hrane i sredstava za higijenu, transport robe, farmacija i proizvođači sredstava za zdravstvenu zaštitu u ovom trenutku su značajno povećali svoju proizvodnju i promet. Posmatrano na srednji ili duži rok, ako dođe do gubitka radnih mesta i samim tim pada tražnje, i oni će početi da osećaju veće posledice, kaže Čadež.
Na najveću podršku u ovom trenutku, kako je i najavljeno, moći će da računaju oni koji su pretrpeli naveći udar u prvom talasu, koji nemaju izbora ni mogućnosti da se sami snalaze, čiji biznis je epidemija potpuno zaustavila, kao što su recimo turizam i servisi koji sada ne rade, ali i drugi sektori koji su pogođeni, a od kojih zavisi dalje funkcionisanje cele ekonomije. Čadež apeluje na privrednike, ma koliko im danas bilo teško, da, u skladu sa mogućnostima, iskažu maksimalnu solidarnost i zajedništvo i prema zajednici i prema zaposlenima i međusobno, da sačuvaju poslovne veze zarad prevazilaženja aktuelnih problema i što bržeg oporavka u mesecima koji dolaze.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
