BEOGRAD - U Srbiji je u 2017. godini više od 1,6 miliona ljudi kupovalo online, a elektronska trgovina u poslednjih pet godina beleži stalni rast, kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Državna sekretarka u ministarstvu Tatjana Matić rekla je Tanjugu da je važno da građani budu upoznati sa svim pravima koja mogu da ostvare kao potrošači.

kompjuter-tastatura-foto-ap-2015.jpg
AP/Ilustracija 

Zato će, dodaje, Ministarstvo od leta početi edukativnu kampanju čiji će fokus, pre svega, biti na pozitivnim primerima iz prakse i pravima koja se odnose na zaštitu potrošača, a sa kojima do sada nisu dovoljno upoznati.

Kako bi se sprečile interent prevare, Matić navodi da je bitno da se građani, pre nego što naruče robu putem nekog portala, informišu i provere da li je trgovac registrovan u Srbiji ili je reč o stranim platformama.

"Velika je razlika u zakonskom smislu i u ostvarivanju prava potrošača ako je reč o trgovcima online koji su registrovani u Srbiji i onih registrovanih u nekim drugim zemljama", dodaje Matić.

Ako, kaže, građani kupuju od registrovanog trgovca u Srbiji mogu da očekuju da će njihova prava kao potrošača, u slučaju povrede, biti zaštićena, ali i dodaje da nažalost postoje i situacije kada građani kupuju na onlajn platformama koje nisu registrovane.

"U tom slučaju, naravno, prava potrošača se ne mogu zaštiti jer trgovac nije registrovan i to onda prelazi u domen prevare. To se može prijaviti MUP-u, pre svega Odeljenju za visokotehnloški kriminal", rekla je Matić.

profimedia0314543366.jpg
Profimedia 

Govoreći o pravima potrošača, Matić navodi da građani nisu dovoljno upoznati da u slučaju kada poruče robu od registovanog trgovca koji ima elektronsku platformu u Srbiji, imaju pravo da u roku od 14 dana, bez ikakvog obrazloženja, tu robu da vratite i dobiju novac nazad.

Takođe, dodaje, postoji mogućnost da potrošac, kada je to dogovorio prodavac, odnosno pošiljalac sa operatorom, prilikom prijema robe u prisustvu poštara pošiljku otvori i uveri se da li je to zaista ono što je naručio.

"Ukoliko to apsolutno ne odgovara onome što ste poručili imate pravo istog trenutka da vratite. Ne morate uopšte primati tu robu", kaže Matić.

Navodi i da će dodatni mehanizam zaštite u borbi protiv sive ekonomije i prevara omogućiti izmene Zakona o poštanskim uslugama koje su u skupštinskoj proceduri, a koje propisuju obavezu da na svakoj pošiljci piše i ime i prezime pošaljaoca, što do sada nije bio slučaj.

Objašnjava da će to rešenje omogućiti nadležnim organima da u slučaju zlouptrebe lakše reaguju i dođu do pošiljaoca robe, koji je odgovaran i za njen kvalitet i lakše će se ući u trag prodavcima ili proizvođačima falsifikovane robe.

Kada je reč o stranim platformama i elektronskoj kupovina iz nekih drugih zemalja, Matić kaže da je preporuka svim građanima da se opredele za one platforme koje su već poznate i koje apsolutno štite potrošača.

"Mnogi od njih su jako poznati, svakako da je Aliekspres jedna od poznatijih platformi koja na adekvatan način štiti svoje kupce i korisnike", kaže Matić i dodaje da su strane platforme i stekle poverenje velikog broja kupaca zato što omogućavaju brzu i laku reklamaciju i uvažavaju sva prava potrošača.

Inače, navodi, onlajn trgovina čini više od 10 odsto ukupne trgovinske razmene u svetu, najzastupljenija je u Kini gde premašuje 19 odsto.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Profimedia, ilustracija)