DOSTA JE BILO: Banke nas odraše na skrivenim troškovima

Osokoljeni odlukama somborskog suda, koji je stao na njihovu stranu, građani su rešili da se suprotstave bankama i tuže ih zbog raznih naknada i provizija na kojima zarađuju milijarde dinara.

U Udruženju potrošača „Efektiva“ kažu da su poslednjih dana primili nekoliko stotina mejlova, poziva i ličnih poseta građana, koji se žale na rad banaka u Srbiji, a u vezi sa „skrivenim“ troškovima koje im te banke naplaćuju. Zbog toga su pokrenuli još nekoliko desetina novih tužbi po osnovu naplate troškova koje banke nisu smele da naplaćuju.

Reč je o naplati naknade za obradu kredita, koja, na primer, za kredit od 40.000 evra može da bude 1.200 evra, zatim za praćenje kredita, što godišnje na isti kredit može da dostigne 160 evra godišnje, a onda i za prevremenu otplatu zajma i za slanje opomena, kao i nezakonitu zateznu kamatu. Bankarski sektor u Srbiji prošle godine je imao rekordnu dobit od svih provizija i naknada od oko 25,9 milijardi dinara.

Inače, sve je krenulo od pravosnažne presude Višeg suda u Somboru da banka mora da vrati klijentu oko 450 franaka koje mu je naplatila na ime obrade zahteva za dobijanje kredita od oko 30.000 „švajcaraca“. Dejan Gavrilović, iz Udruženja „Efektiva“, kaže za Kurir da je banka osuđena jer je prekršen Zakon o obligacionom odnosu, koji kaže da banka daje klijentu novac, a ovaj joj vraća to što je dobio i kamatu.
- To znači da osim kamate banka na pozajmljeni novac, a to su, osim kredita, dozvoljeni minus i kreditna kartica, ne sme da naplati ništa više! Kad je sud u Somboru tražio da mu banka dostavi koji je to trošak obrade kredita, ona nije dostavila ništa. To dovoljno govori, jer je ceo trošak kamata - navodi Gavrilović.

Na pitanje koliko košta podnošenje tužbe preko Udruženja „Efektiva“, on kaže da članovi moraju da plate samo sudsku taksu od nekoliko hiljada dinara, a advokat je besplatan.