BEOGRAD - Zamrzavanje plata i penzija, prema najavama vodećih domaćih političara, ne bi trebalo da bude deo paketa mera štednje nove vlade, bilo da stožer te vlade bude DS ili SNS, ali će prema mišljenju ekonomista Srbija svakako morati da štedi.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović ocenio je da zamrzavanje plata i penzija nije nužna mera, ali je neophodno svođenje budžeta u planirane okvire, a time i budžetskog deficita na nivo od 4,25 odsto BDP-a.
"Uštede se negde moraju postići. One ne moraju nužno biti postignute kroz smanjenje plata i penzija, ali se na nekim drugim budžetskim izdacima očekuje postizanje odgovarajućih ušteda", istakao je Vlahović.
Prema njegovim rečima, suština je u onome što je Fiskalni savet rekao - da se u ovoj i idućoj godini mora uštedeti minimum milijardu evra, a to treba ostvariti ili povećanjem budžetsih prihoda ili smanjenjem budžetskih rashoda, a najbolje i jedno i drugo.
Čelnik SES-a je ukazao da je neophodno uraditi kratkoročnu fiskalnu konsolidaciju koja za cilj mora da ima svođenje nivoa budžetskog deficita u planirane okvire.
Mere koje bi trebalo sprovesti mogu da budu na strani budžetskih prihoda ili rashoda, ukazao je Vlahović, istakavši da je očigledno da će uslediti povećanje za određeni procentni poen indirektnog poreskog oporezivanja i stope PDV-a, dok se na uštede mogu postići ne samo zamrzavanjem plata i penzija već i preispitivanjem budžetskih subvencija.
Vlahović je naveo da budžeom predviđene subvencije iznose oko 150 miliona evra, ali kada se pažljivije pogledaju mnoga "skrivena subvencionisanja" i vidu datih garancija za kredite koje uzimaju javna preduzeća, iznos subvencija zapravo prelazi sumu od 500 miliona evra.
Ukoliko ne bude došlo do zamrzavanja plata i penzija mora se naći način kako ostvariti uštede u budžetu kroz smanjenje budžetskih rashoda, ističe on.
"Mislim da će koncentracija onih koji će voditi ekonomsku politiku biti usmerena ka budžetskim subvencijama, preispitivanju nivoa sopstvenih prihoda kod budžetskih korisnika a isto tako i budžetskih rashoda", zaključio je Vlahović.
Ekonomista Ljubodrag Savić rekao je da je protiv zamrzavanja plata i penzija jer je efekat takvih mera prilično skroman. On se založio za podsticanje proizvodnje i povećanje prihoda u državni budžet.
To, kako je naveo, nikako ne znači da je protiv ograničavanja potrošnje, naprotiv, ali ne kroz meru zamrzavanja plata i menzija.
"Naravno da treba ograničavati potrošnju ali ne kroz zamrzavanje plata i penzija. Važnije je da se okrenemo povećavanju proizvodnje i povećavanju prihoda u državni budžet", istakao je Savić.
On smatra da svakako treba štedeti, ali pre svega na racionalnoj državi, kroz smanjenje troškova za finansiranje velikog broja nepotrebnih državnih agecija i čiji je efekat ili minoran ili gotovo nikakav.
Takođe bi se, kako je predložio Savić, trebalo pozabaviti ljudima u državi koji primaju plate na više mesta, a ta primanja su prilično visoka.
"Možda broj tih ljudi nije veliki, ali bi u ovom kriznom vremenu to bilo vrlo važno i zbog uštede u troškovima, ali i zbog toga što bi država pokazala da i ona snosi teret krize", naglasio je Savić.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je za Tanjug da Fiskalni savet ubuduće neće komentarisati za medije moguće mere koje će vlada preduzeti, već će čekati rebalans budžeta i paket mera štednje i tada se izjasniti o efektima predlozenih mera.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je proteklog vikenda izjavio da zamrzavanje plata i penzija teško može da se izbegne, imajući u vidu veličinu problema u srpskim javnim finansijama i potrebu da se za godinu i po dana uštedi milijardu evra.
U slučaju zamrzavanja, gubitak građana na platama i penzijama bio bi šest do sedam odsto kolika je inflacija, naveo je on.
On je upozorio da ako se nastavi "neodrživom putanjom" zaduživanja kao do sada, preti dalje slabljenje dinara i rast inflacije, a plate i penzije će "na haotičan način" doći na nivo "onoga što možemo da proizvedemo i malo onoga što možemo da se zadužimo".
Zamrzavanje plata u javnom sektoru obuhvatilo bi prosvetu, zdravstvo, vojsku, policiju, lokalnu i republičku administraciju, koji imaju 30 odsto veće plate nego privatni sektor i sigurnost radnog mesta, objasnio je Petrović.Kako je istakao, glavni teret stabilizacije trebalo bi da podnese sektor koji ima veće plate i sigurno zaposlenje.
Početkom ove godine i MMF je predočio da bi Srbija trebalo da smanji plate zaposlenih u preduzećima koja dobijaju subvencije ili se u potpunosti finansiraju iz državnog budžeta.
Čelnici nekih uticajnih političkih stranaka, naričito SPS-a, usprotivili su se, međutim, tom stavu MMF, uz ocenu da bi trebalo preispitati da li Srbija uopšte treba da produži aranžman sa Fondom koji je, kako su istakli, mnoge zemlje doveo do potpunog ekonomskog sloma.
