Srbi godišnje popiju 100 miliona litara rakije i ne pitaju šta cugaju, već koliko je žestina jaka i koliko košta

U Srbiji se godišnje popije 100 miliona litara rakije, što znači da svaki punoletan građanin godišnje ispije oko 17 litara alkohola.

Najviše se pije tokom sezone slava i za novogodišnje praznike, a više od polovine građana kvalitet podređuje ceni, pokazuje istraživanje koje je sprovela Grupacija uvoznika i distributera jakih alkoholnih pića GUDAR.

Sami peku

Istovremeno, rezultati istraživanja pokazuju da manje od 30 odsto građana kupuje rakiju i žestoka alkoholna pića u prodavnicama i trgovinskim lancima, dok se najveći broj opredeljuje za sopstvenu proizvodnju ili kupovinu po preporuci, preko „proverenih proizvođača“.
- Interesantno je i to što je 30 odsto ispitanika reklo da ne zna gde kupuje žestoka alkoholna pića, pa možemo pretpostaviti da se ta trgovina obavi u oblasti sive ekonomije. Glavni razlog je povoljnija cena i činjenica da naši građani cenu stavljaju na prvo, a kvalitet na drugo mesto, bez obzira na to što na takav način ugrožavaju svoje zdravlje - rekao je Predrag Amidžić, predsednik GUDAR.

Kolinda Hrehorović, šef odseka za proizvodnju i preradu voća u Ministarstvu poljoprivrede, kaže da se u Srbiji godišnje proizvede oko 100 miliona litara rakije.
- Od ukupne proizvodnje šljiva, koja iznosi oko 740.000 tona, čak 70 odsto se koristi za proizvodnju rakije. Problem je što se skoro 80 odsto te rakije proda mimo regularnih tokova, odnosno u sivoj zoni - napominje Hrehorovićeva.

Inače, poreska policija je ove godine zbog nedozvoljenog prometa alkoholnih pića podnela 98 krivičnih prijava i privremeno oduzela 2.700 litara žestokih alkoholnih pića, rekao je načelnik Odeljenja za operativni rad iz sektora poreske policije u Ministarstvu finansija Ljubiša Perić.

Brlje na izvol‘te

On je dodao da je u 2015. podneto samo šest krivičnih prijava, zato što to nije bio prioritet rada državnih organa, ali se donošenjem Akcionog plana o suzbijanju sive ekonomije situacija promenila.

Šef odseka za zaštitu prava intelektualne svojine iz Ministarstva trgovine Nebojša Dević rekao je da je u 2015. pronađeno oko 2.500 falsifikovanih proizvoda, pri čemu se u noćnim klubovima proda 85 odsto falsifikovanih alkoholnih pića. Falsifikati se najčešće uvoze, kako je Dević naveo, sa Kosova, iz BiH, Mađarske i Makedonije, a preprodavci su se najčešće bavili i ilegalnom trgovinom i prodajom droge.

Upozorenje policije
NISKA SVEST ZA KVALITET

Prema rečima Dejana Milojevića iz Uprave kriminalističke policije, svest Srba je, kad je u pitanju kupovina i konzumiranje žestokih alkoholnih pića, na jako niskom nivou. Tako više od polovine građana prilikom kupovine stranih žestokih pića ne proverava da li je reč o originalnom proizvodu, da li proizvod ima odgovarajuću etiketu, deklaraciju i akciznu markicu.