BAKU - Azerbejdžansko-srpski poslovni forum u organizaciji tamošnjeg Fonda za izvoz i promociju investicija i Privredne komore Srbije, počeo ja u Bakuu uz učešće 15 kompanija iz naše zemlje koje se bave građevinarstvom, poljoprivredom i turizmom.
Ekonomski odnosi između Srbije i Azerbejdžana nisu na tako visokom nivou kao politički, izjavio je novinarima u Bakuu ambasador Srbije Zoran Vajović, koji je istakao da je razvoj tih odnosa jedan od glavnih zadataka.
Vlasti Azerbedžana su prošlog meseca odobrile Srbiji 308 miliona evra kredita za izgradnju dela autoputa ka Jadranu od Ljiga do Preljine, na Koridoru 11. Rok otplate kredita je 15 godina sa grejs periodom tri godine i fiksnom kamatom od četiri odsto.
Ambasador Vajović je kazao da je Srbija zainteresovana za razvijanje ekonomske saradnje sa Azerbejdžanom u poljoprivredi, građevinarstvu, farmaciji, turizmu i drugim oblastima. Šef azerbejdžanskog Fonda za izvoz i promociju investicija Adilj Memedov ocenio da "događaji poput današnjeg doprinose jačanju saradnje".
Trgovinska razmena između Srbije i Azerbejdžana u prvom tromesečju 2012. iznosi 4,3 miliona dolara, što je značajan rast koji premašuje rezultat za celu prošlu godinu, rečeno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije (PKS) u Beogradu.
Srbija je u razmeni sa Azerbejdžanom u tom periodu zabeležila suficit od 1,2 miliona dolara, a u zemlju na Južnom Kavkazu najviše su izvožene peći i delovi za grejne sisteme, lekove, podne podloge, dok je u uvozu dominirao sirovi aluminijum.
Kompanija Prva iskra-Namenska iz Bariča pridružila se tradicionalnim izvoznicima na azerbejdžansko tržite, Hemofarmu iz Vršca i Tarketu iz Bačke Palanke.
Kompanije Impamil iz Beograda i Jafa iz Crvenke, predstavnici srpskog prehrambenog sektora, jasan su znak da ove grane izvozne privrede imaju mesto na rafovima prodajnih objekata u Azerbejdžanu, ističu u PKS.
Privreda Srbije zainteresovana je za unapređenje privrednih i trgovinskih odnosa sa Azerbejdžanom posebno za proširenje liste izvoznih proizvoda i unapređenje strukture u razmeni, istakli su u PKS.
Kao perspektivne oblasti privredne saradnje u PKS su naveli poljoprivredno-prehrambeni sektor, faramceutsku, hemijsku, drvnu, građevinsku, metalo-prerađivačku industriju.
Takođe, saradnju Srbije i Azerbejdžana moguće je unaprediti kroz edukaciju radnika i izgradnje prerađivačkih kapaciteta u prehrambenoj industriji kao što su silosi i farme ali i u pogledu palasmana robe široke potrošnje, bele tehnike, obuće, odeće, konfekcije, trikotaže.
Azerbejdžan, koji se prostire na 86.600 kvadratnih kilometara i ima preko dvet miliona stanovnika, obnovio je nezavisnost 1991, u vreme raspada Sovjetskog saveza.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, Azerbejdžan je jedna od najboljih zemalja za biznis i najbogatija država u regionu Južnog Kavkaza.
Bonitetska agencija Mudiz je nedavno povećala kreditni rejting Azerbejdžana navodeći tome u prilog poboljšanje javnih finansija u zemlji i napore da u nacionalnoj privredi bude smanjena zavisnost od industrije nafte.
Rejting je povećan sa Ba1 na Ba3, uz stabilan izgled za neposrednu budućnost, čime je Azerbejdžan svrstan uz Letoniju, Island, Romuniju i Hrvatsku.
Mudiz je, takođe, naveo kako su "visoke cene nafte pomogle vladi da ostvari značajan devizni prihod, kako u Državnom naftnom fondu Azerbejdžana (SOFAZ), tako i u rezervama stranog novca u centralnoj banci (CBA)".Azerbejdžan godišnje proizvodi 50 miliona tona nafte i 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Posle prvog ovogodišnjeg kvartala imovina SOFAZ je porasla za 8,6 odsto, i povećana je sa 29.8 milijardi dolara na 32.359 milijardi. Ti prihodi su porasli pre svega zahvaljujući ugovorima vezanim za naftu i gas.
