Nema ih u poreskom sistemu, ne zna se koliko ih uopšte ima i koliko novca godišnje obrnu, a iako im zakon brani da pozajmljuju novac u zamenu za dragocenosti, oni se još i reklamiraju

BEOGRAD - Dok država poslovanje legalnih privrednika opterećuje sve većim nametima, godinama ne čini ništa da reguliše rad i uvede kontrolu nad silnim zalagaonicama.

Njihov rad je u potpunosti van poreskog sistema, nisu zakonom definisani kao posebna privredna grana s jasnim ovlašćenjima, a u Agenciji za privredne registre postoje samo dve zvanično zavedene zalagaonice samo zato što sadrže tu reč u svom nazivu.

Ostale se vode kao preduzeća za trgovinu, usluge i izradu nakita, s obzirom na to da posluju u okviru menjačnica, zlatara ili prodavnica antikviteta. Zbog toga niko ne može da zna koliko ih tačno ima u Srbiji, koliko obrću novca i za koliko oštećuju državni budžet.

Procena vrednosti

Iako NBS kaže da niko sem banaka nema pravo da se bavi kreditiranjem i zajmovima, zalagaonice na svojim sajtovima ističu da u ponudi imaju i mogućnost zaloga tehnike, automobila, čekova, stanova i lokala, a zauzvrat građani dobijaju pozajmicu koja nije veća od 50 odsto procenjene vrednosti predmeta i kamatu koja je uglavnom oko 10 odsto. Zašto država toleriše otvoreno zelenašenje i ko je uopšte za to nadležan, nemaju jasan odgovor u ministarstvima finansija i privrede, ali ni u Narodnoj banci Srbije.

- NBS nije ovlašćena za davanje saglasnosti za obavljanje delatnosti zalagaonica, određivanje uslova za obavljanje ovih delatnosti, evidenciju zalagaonica, kao ni za pitanja registracije privrednih subjekata, te stoga nije nadležna ni za nadzor nad radom zalagaonica, niti poseduje podatke o poslovanju takvih privrednih društava - navode iz NBS za Kurir i podsećaju da, saglasno Zakonu o bankama, „niko osim banke ne može se baviti primanjem depozita, niti se iko osim banke može baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica“.
- Postupanje suprotno navedenoj zabrani predstavlja krivično delo za koje je ovim zakonom predviđena kazna zatvora od tri meseca do pet godina, odnosno od jedne do osam godina ili dve do deset godina ako je tim delom ostvarena imovinska korist - ukazuju iz NBS.

Bez odgovora

Ko kontroliše rad zalagaonica jasan odgovor nema ni Ministarstvo finansija.
- Za kontrolu zalagaonica nadležne su inspekcije u okviru svojih nadležnosti - poručuju iz ministarstva, bez navođenja o kojim je konkretnim inspekcijama reč. Ministarstvo privrede i Poreska uprava nisu ni odgovorili ko je nadležan za poslovanje zalagaonica.

Milan Knežević, AMSP
TO JE CRNO TRŽIŠTE

Jedan od primera kako zalagaonice varaju građane dao je čitalac Kurira Dragoljub Plavšić, koji se požalio da je založio svoju kuću, međutim zalagaonica nije želela da mu izda potvrdu da je vratio novac, pa je ostao bez imovine. Ceo slučaj je završio na sudu, a spor traje već godinama.
- To nije siva zona, to je crno tržište. One su poslednje utočište za očajne ljude. Država to mora da proglasi nelegalnim - kategoričan je Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

dragoljub-rajic.jpg
Dragan Kadić 

Mreža za poslovnu podršku
UVESTI RED KAO U EVROPI

Zalagaonice su širom Evrope normalna privredna delatnost, međutim problem je što je u Srbiji oblast njihovog rada nije potpuno pravno definisana. Osim što ih treba regulisati, u Srbiji bi trebalo da se osnuju privatne firme koje bi kao fondovi pod određenim uslovima mogle da daju pozajmice i privatne štedno-kreditne zadruge koje bi bile direktna konkurencija komercijalnim bankama - smatra Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku i potvrđuje da niko ne zna koliko zalagaonica tačno ima u Srbiji, koliko obrću novca i za koliko oštećuju državni budžet.