Istražujemo: Kako žive penzioneri u Beogradu, Novom Sadu i Nišu
BEDNI ŽIVOT PENZIONERA: Za lekove 100 evra, za režije 120, za život šta ostane
Penzioneri u Nišu s prosečnom penzijom mogu da kupe najviše voća i povrća, Novosađani žitarica i brašna, dok najstariji Beograđani, sem hleba i mleka, sve drugo kupuju isključivo na akcijama
BEOGRAD - S prosečnom penzijom od 23.000 dinara u kom god gradu da se nalaze penzionerima teško da ostane novca za išta drugo osim za golo preživljavanje.
Analiza cena u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pokazuje da su niški penzioneri u blagoj prednosti jer su cene u tom gradu dosta niže u odnosu na ova druga dva grada. Njihove zelene pijace su najjeftinije, u odnosu na Novi Sad i Beograd voće i povrće mogu pazariti po cenama nižim i do nekoliko desetina dinara.
Negde manje, negde više
U tom gradu penzioneri manje troše i na grejanje i komunalije jer za stan od 60 metara kvadratnih plate 1.863 dinara manje nego njihove kolege iz Beograda. Iako plaćaju najskuplje režije, beogradski pripadnici trećeg doba koji imaju volje i snage da se šetaju od pijace do pijace mogu poprilično uštedeti jer se cene istog voća na različitim krajevima grada razlikuju i do 100 dinara po kilogramu.
Bake i deke u Srpskoj Atini u odnosu na beogradske i niške potroše manje para na brašno, što je i normalno s obzirom na to da je Vojvodina srpska žitnica, ali zato ulje plaćaju najviše. Svinjetina je najjeftinija u Nišu, ali zato za kilogram junetine najstarije Nišlije moraju da daju 50 dinara više od Beograđana i Novosađana. Cena vekne od 500 grama belog hleba u svim gradovima je ista.
- U sva ta tri grada penzioneri žive skori isto. Negde je nešto jeftinije, negde nešto skuplje i u proseku se svede na isto. Nekad su penzioneri izdržavali decu, a sad deca izdržavaju roditelje. Da mi nije ćerke i zeta, morao bih da napustim stan u kome živim iako je moja penzija 40.000 dinara. Problem je što 40 odsto penzionera u Srbiji mesečno daje do 10.000 dinara za lekove i nema šanse da iko može priuštiti izlazak u restoran. Zato mi organizujemo druženja u kojima za 900 dinara dobijemo i večeru i muziku - kaže Pavle Lučić, predsednik Udruženja penzionera Novog Beograda i dodaje da niko ko ima penziju ispod 30.000 dinara ne može da odvoji novac ne samo za pozorište već ni za flašu vina jednom mesečno uz ručak kod kuće.
A pozorište?!
Iako muzičari i pevači svih žanrova češće drže koncerte u Beogradu i Novom Sadu nego u Nišu, u tom gradu su ulaznice za njihove nastupe najjeftinije. Što se odlaska u pozorište tiče, tu su beogradski penzioneri u prednosti jer, osim bogate ponude predstava, mogu da dobiju i do 50 odsto jeftinije karte na grupne posete, što mnoga penzionerska udruženja obilato koriste.
Analiza cena u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pokazuje da su niški penzioneri u blagoj prednosti jer su cene u tom gradu dosta niže u odnosu na ova druga dva grada. Njihove zelene pijace su najjeftinije, u odnosu na Novi Sad i Beograd voće i povrće mogu pazariti po cenama nižim i do nekoliko desetina dinara.
Negde manje, negde više
U tom gradu penzioneri manje troše i na grejanje i komunalije jer za stan od 60 metara kvadratnih plate 1.863 dinara manje nego njihove kolege iz Beograda. Iako plaćaju najskuplje režije, beogradski pripadnici trećeg doba koji imaju volje i snage da se šetaju od pijace do pijace mogu poprilično uštedeti jer se cene istog voća na različitim krajevima grada razlikuju i do 100 dinara po kilogramu.
Bake i deke u Srpskoj Atini u odnosu na beogradske i niške potroše manje para na brašno, što je i normalno s obzirom na to da je Vojvodina srpska žitnica, ali zato ulje plaćaju najviše. Svinjetina je najjeftinija u Nišu, ali zato za kilogram junetine najstarije Nišlije moraju da daju 50 dinara više od Beograđana i Novosađana. Cena vekne od 500 grama belog hleba u svim gradovima je ista.
- U sva ta tri grada penzioneri žive skori isto. Negde je nešto jeftinije, negde nešto skuplje i u proseku se svede na isto. Nekad su penzioneri izdržavali decu, a sad deca izdržavaju roditelje. Da mi nije ćerke i zeta, morao bih da napustim stan u kome živim iako je moja penzija 40.000 dinara. Problem je što 40 odsto penzionera u Srbiji mesečno daje do 10.000 dinara za lekove i nema šanse da iko može priuštiti izlazak u restoran. Zato mi organizujemo druženja u kojima za 900 dinara dobijemo i večeru i muziku - kaže Pavle Lučić, predsednik Udruženja penzionera Novog Beograda i dodaje da niko ko ima penziju ispod 30.000 dinara ne može da odvoji novac ne samo za pozorište već ni za flašu vina jednom mesečno uz ručak kod kuće.
A pozorište?!
Iako muzičari i pevači svih žanrova češće drže koncerte u Beogradu i Novom Sadu nego u Nišu, u tom gradu su ulaznice za njihove nastupe najjeftinije. Što se odlaska u pozorište tiče, tu su beogradski penzioneri u prednosti jer, osim bogate ponude predstava, mogu da dobiju i do 50 odsto jeftinije karte na grupne posete, što mnoga penzionerska udruženja obilato koriste.
Činjenice
ŠTA MOGU DA KUPE ZA „POVIŠICU“ OD 290 DINARA
6 do 9 hlebova
3 litra svežeg mleka
5 kg brašna
600-700 grama svinjskog buta
440 g najjeftinijeg junećeg buta
4 kg šećera
2 litra ulja i žvake za unuče
9 kg najjeftinijih jabuka
1,9 kg limuna
IZGLASAN BUDŽET ZA 2025. GODINU: Mali podelio odlične vesti - Nijedan kapitalni projekat nije zaustavljen, evo kolike će biti plate i penzije