Na listi onih koji konkurišu za državne kredite namenjene otvaranju biznisa više nema nijednog velikog srpskog biznismena

BEOGRAD - Fond za razvoj, institucija osnovana radi finansiranja razvojnih projekata u siromašnim krajevima, od septembra prošle godine vratio se svojim izvornim principima, pa tako posle deceniju i po povoljni krediti, umesto na račune najbogatijih srpskih tajkuna, najzad stižu i u pogone malih privrednika.

Naravno, ovo je usledilo tek nakon što sada čak 40 odsto kredita koje je Fond svojevremeno davao tajkunima bez ikakvih garancija ne može da se naplati.

miroslav-bogicevic.jpg
Zorana Jevtic 


Šest milijardi plasman

Da li zbog toga što se više kao obezbeđenje ne prihvata samo menica dužnika ili zato što su drugačije veze na liniji političari-tajkuni, tek firmi velikih srpskih biznismena koje su opustošile kasu Fonda za razvoj više nema na listi zainteresovanih za blizu šest milijardi dinara, koliko je u 2015. godini opredeljeno za kreditiranje srpskih preduzeća.

Među malim privrednicima koje je Fond sada pogledao jeste i Z. S. iz Vranja, koji je posle četiri godine odbijanja konačno dobio kredit od dva miliona dinara.

- Konkurisao sam od 2010. godine više puta za novac Fonda, ali sam ga tek sad dobio. Pre toga nisam mogao da dođem na red od krupnih zverki zasipanih državnim novcem, a koji je mogao na noge da postavi bar 10.000 mali i srednjih preduzeća u Srbiji. Dobro je da je država okrenula list i da sad mogu da ih dobiju i firme iz nerazvijenih područja. Ne dopada mi se to što je kredit vezan za evro, ali, opet, uslovi su bolji nego kod banaka - kaže naš sagovornik.

goran-percevic.jpg
Tanjug 


Slađana Backović, direktorka Fonda, kaže da je vezivanje za evro neminovnost.

- Krediti moraju da budu vezani za evro jer se mi finansiramo iz naplate koja jedino uz deviznu klauzulu ima revalorizaciju sredstava. Važno je da je Fond promenio politiku i da više bez odgovarajućih garancija i biznis-plana novac ne može da se dobije. Pored toga, klijent se prati i nakon dodele kredita, što ranije nije bio slučaj - kaže Backovićeva za Kurir.

Kamata

Fond je od 2000. odobrio svega 470 kredita uz najkvalitetnije obezbeđenje - garanciju banke. Sada je 100 miliona dinara maksimalan iznos kredita za izvoznike, a 10 godina je maksimalan rok otplate, dok je tri odsto maksimalna kamata.

KREDIT SE NE MOŽE DOBITI BEZ:

- odgovarajućeg biznis-plana
- garancije ili overene menice poslovne banke
- hipoteke prvog reda na nekretnine, i to:
- do 70% od tržišne vrednosti stana
- do 60% tržišne vrednosti poslovne zgrade
- do 50% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta
- zaloga na proizvodnoj opremi i drugim pokretnim stvarima u odnosu na koju visina kredita može biti 50% od vrednosti nove i 30% vrednosti stare opreme

Oni su se „razvijali“ o trošku građana

- 1,2 milijarde dinara firmama u vlasništvu Miroslava Miškovića
- 731 milion dinara „Farmakomu“ u vlasništvu Miroslava Bogičevića
- 508 miliona „Rudnap grupi“ Vojina Lazarevića
- 535 miliona FMP Nebojše Čovića
- 359 miliona „Interkomercu“ Gorana Perčevića
- 280 miliona „Ju pointu“ Zorana Drakulića
- 200 miliona „Rubinu“ Predraga Rankovića Peconija