Izbegli smo katastrofu u zadnjem trenutku - komentariše mađarska vlada najnoviji rast vrednosti švajcarskog franka.

Mađarska je jedna od retkih država čiji su građani masovno pre desetak godina dizali kredite u švajcarskim francima, u kojoj kurs franka ne izaziva paniku ni među dužnicima, ali ni u vladi premijera Viktora Orbana, kome je obećanje da će rešiti problem kredita bila jedna od važnijih poluga dolaska na vlast, piše zagrbački Večernji list.

Uzimali za automobile

Posle višegodišnje borbe s EU, koja je negodovala zbog zadiranja vlasti u tržište kapitala, vlada je omogućila dužnicima da kredite u stranim valutama pretvore u kredite u domaćoj valuti po povoljnom kursu, a u proleće će dužnicima počneti da stižu i odštete zbog nepravednih postupaka banaka.

Krajem prošle godine odlučeno je da se krediti u francima i evrima pretvore u kredite u forintama po fiksnom kursu ispod tržišne vrednosti, tako da promena kursa švajcarskog franka neće imati uticaja na kredite od ukupno deset milijardi evra - komentariše šefica Rojtersa za Mađarsku Kristina Tan.
Domaćinstva još uvek imaju kredite u francima u vrednosti od 540 milijardi forinti (1,7 milijardi evra). Najvećim delom se radi o kreditima za automobile, koje je rast franka ipak pogodio.

Dva kursa

Za prebacivanje kredita na forinte korišćena su dva referentna kursa - srednji kurs Mađarske narodne banke od 7. novembra, kada je donesena odluka o konverziji, i kurs od 16. juna, kada je Vrhovni sud doneo odluku da je praksa banaka, kada je reč o kreditima u stranim valutama, u pojedinim slučajevima bila nepravedna.

Konvertiranje je sprovedeno po nižem od dva kursa - 256,6 forinti za švajcarski franak, odnosno 309 forinti za evro.
Konverzije kredita počele su odlukom mađarskog Monetarnog saveta da centralna banka za ovaj posao mora bankarskom sektoru da obezbedi devet milijardi evra. Potom je centralna banka sa učesnicima procesa sklopila ugovor kojim se obavezuje da će im osigurati iznos potreban da se umanji kursni rizik operacije, a zauzvrat su se kreditne institucije obavezale da će novac za konvertovanje kupiti od nje, a ne na deviznom tržištu.

Ministarstvo privrede je potom najavilo gašenje kredita u stranim valutama. Na osnovu odluke Vrhovnog suda, vlada je odredila da banke - njih oko 400 - moraju da obeštete korisnike.
Oni dužnici koji su s bankama sklopili sporazum, isplatu očekuju na proleće, što bi predstavljalo poslednji korak u gašenju kredita u stranim valutama.
Centralna banka izdvojila je tri milijarde evra iz rezervi radi podrške bankama.