BEOGRAD - Srpskim proizvodom može se nazvati svaki artikal proizveden na teritoriji naše zemlje, najvećim delom od domaćih sirovina. Potrošači ističu da je praksa da oznaku "Mejd in Srbija" može da nosi svaka roba koju naprave naši građani i da je bar 50 odsto sirovina domaćeg porekla, pišu Novosti. U eri privatizacije, pitanje je da li je, recimo "meriks", proizvod kruševačke "Merime" koja sada posluje u sastavu "Henkela", naš ili nemački. Ili, da li su "bananice" ili "smoki" iz "Štarka" domaći ili hrvatski, pa "Somboled" srpski ili francuski...
- Naši propisi više ne postavljaju kriterijum da je potrebno 50 odsto sirovina, da bi se proizvod tretirao kao domaći, sve je domaće što dobije etiketu da je upakovano u Srbiji - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Tom problematikom pitanje je da li se u postojećim privrednim uslovima uopšte neko bavi.Dragovan Milićević, ekonomista, kaže za naš list da postoje dve bitne stvari kod nacionalizovanog proizvoda. Jedna je, pravno gledajući, gde se ta roba proizvodi, bez obzira na karakter inputa, odnosno sirovina.
- Ako se proizvodi u Srbiji, to je srpski proizvod - kategoričan je Milićević. - Uostalom, 90 odsto sirovina za lekove se uvozi, ali ako se ovde ti medikamenti prave, onda su to srpski proizvodi. Slično je i sa ostalim proizvodima. E, sada drugi aspekt je izvoz za Rusiju po osnovu aranžmana da preko 50 odsto obrade vrednosno mora biti u Srbiji. Bitan je stepen obrade bez obzira na sirovinu.
U većini potrošačkih organizacija smatraju da je bitno mesto proizvodnje, kao i udeo sirovina u tom proizvodu.- Da bi se jedan proizvod nazvao domaćim ili srpskim proizvodom, on mora da bude proizveden u Srbiji - ističe Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije. - Ali tako da u njegovoj proizvodnji vrednost uvoznih sirovina i repromaterijala ne prelazi 50 odsto, odnosno polovinu fabričke vrednosti proizvoda, što je uglavnom oko 30 odsto iznosa maloprodajne cene.Vida naglašava da je, bez obzira na to čiji je brend i odakle je vlasnik fabrike, domaći proizvod roba koja je proizvedena u našoj zemlji, većinom od naših sirovina. Akcija Kupujmo domaćeKoliko je ranije pokrenuta akcija "Kupujmo domaće", zaista imala efekta i uticala na svest i izbor potrošača pri odabiru robe, zasada nije poznato. Ali, kada se većina stanovništva bori za opstanak, ne možete naterati potrošača da kupuje isključivo domaću robu.- Uprkos krizi, postoje i dalje jaki domaći brendovi, koji su "neprevaziđeni" u prodaji, odnosno kvalitetu, posebno u delu pića, sokova i konditora - objašnjavaju trgovci i kažu da čak ni jaka inostrana konkurencija nije uspela da ih istisne sa rafova.(Večernje novosti)
