Od naftnog šoka do svetkse krize: Ovo su najveće finansijske katastrofe koje su potresle svet od Drugog svetskog rata

Od sloma Bretonvudskog sistema i naftne krize, preko azijskog finansijskog cunamija i japanskog kraha, pa sve do 2008. godine i pandemijskog šoka, svet je u poslednjih osam decenija više puta bio na ivici finansijskog ponora.

Ipak, nekoliko kriza posebno se izdvaja po tome koliko su dugo trajale, koliko su zemalja pogodile i koliko su promenile svetski finansijski sistem.

1. Naftna kriza i kraj Bretonvudskog sistema 

Jedan od velikih posleratnih ekonomskih lomova počeo je početkom sedamdesetih. Sjedinjene Američke Države su 1971. ukinule konvertibilnost dolara u zlato, čime je praktično počeo kraj sistema fiksnih deviznih kurseva uspostavljenog u Breton Vudsu.

Novi veliki udar stigao je 1973. godine, kada je nakon arapsko-izraelskog rata uveden naftni embargo. Cena nafte naglo je porasla, što je izazvalo snažan inflatorni pritisak i probleme za zemlje koje su zavisile od uvoza energije. IMF navodi da je naftni šok bio jedan od ključnih međunarodnih ekonomskih potresa tog perioda.

Problem se ponovio krajem decenije. Cena nafte ponovo je snažno porasla 1979. godine, dodatno pogoršavajući inflaciju i usporavanje svetske ekonomije.

Posledica je bila kombinacija koja je do tada bila relativno neuobičajena - visoka inflacija i stagnacija privrede, odnosno takozvana stagflacija.

2. Latinoamerička dužnička kriza

Sledeća velika kriza nastala je zbog ogromnog zaduživanja zemalja Latinske Amerike.

Tokom sedamdesetih, banke su raspolagale velikim količinama novca koje su na međunarodnom tržištu plasirale zemljama u razvoju. Veliki deo tog novca poticao je od takozvanih petrodolara, odnosno prihoda zemalja izvoznica nafte.

Kada su kamatne stope porasle, a svetska ekonomija usporila, mnoge zemlje više nisu mogle normalno da servisiraju dugove.

Kriza je eksplodirala 1982. godine kada je Meksiko objavio da više nije u stanju da ispunjava svoje obaveze prema poveriocima. Problem se potom proširio na veliki broj latinoameričkih zemalja.

Federalne rezerve navode da tokom osamdesetih mnoge latinoameričke države nisu bile u mogućnosti da servisiraju svoje spoljne dugove.

Usledila je takozvana "izgubljena decenija“ za veliki deo Latinske Amerike - dugovi su ostali ogromni, privredni rast je bio slab, a životni standard se pogoršao.

3. Crni ponedeljak - berzanski krah 1987.

Za razliku od dužničke krize, naredni veliki udar dogodio se direktno na berzama.

Dana 19. oktobra 1987. svetska finansijska tržišta doživela su jedan od najpoznatijih berzanskih padova u istoriji. Taj dan ostao je poznat kao "Crni ponedeljak“.

Pad je bio izuzetno brz i snažan, a investitori su u kratkom periodu masovno prodavali akcije. Krah je pokazao koliko se finansijski poremećaj u jednoj zemlji može brzo preliti na druga tržišta.

Iako 1987. nije proizvela globalnu ekonomsku katastrofu razmera one iz 2008. godine, ostala je jedna od najvažnijih lekcija o riziku brzog širenja panike na finansijskim tržištima.

4. Japanski finansijski krah

Japan je tokom osamdesetih doživeo ogroman rast cena nekretnina i akcija. Međutim, kada je balon pukao početkom devedesetih, počeo je dug period ekonomskog zastoja.

Banke su ostale opterećene lošim kreditima, vrednost imovine je pala, a privreda je ušla u period veoma slabog rasta.

Japanska bankarska kriza posebno je važna zato što je pogodila drugu najveću svetsku ekonomiju tog vremena. Oxford je izdvaja među ključnim posleratnim finansijskim krizama industrijskih zemalja.

Ono što je počelo kao pucanje balona na tržištu nekretnina i akcija pretvorilo se u dugotrajni problem bankarskog sistema i privrede.

5. Azijska finansijska kriza - 1997-1998.

Jedna od najdramatičnijih finansijskih kriza devedesetih počela je u Tajlandu.

U julu 1997. godine Tajland je devalvirao svoju valutu baht nakon što su devizne rezerve bile ozbiljno iscrpljene pritiskom tržišta. Kriza se zatim proširila na Maleziju, Indoneziju, Filipine i Južnu Koreju.

Pad valuta povukao je za sobom banke, kompanije i tržišta nekretnina. Investitori su počeli da povlače kapital, što je dodatno ubrzavalo krizu.

Problem se nije zadržao samo u Aziji. Prema podacima Federalnih rezervi, kriza je imala posledice i u Latinskoj Americi i Istočnoj Evropi.

IMF je intervenisao velikim finansijskim paketima - za Tajland je najavljen program od 17 milijardi dolara, za Indoneziju 23 milijarde, a za Južnu Koreju čak 57 milijardi dolara.

6. Ruska finansijska kriza 1998. godine

Azijska kriza ubrzo je dobila nove posledice. Rusija je 1998. godine bila opterećena velikim budžetskim deficitima i problemima sa dugom. Nakon što se kriza proširila, došlo je do pada ruskih akcija i obveznica, kao i do sloma rublje.

IMF navodi da je azijska kriza bila jedan od faktora koji su dodatno pogodili već oslabljenu Rusiju, zbog čega je međunarodna zajednica pokušala da stabilizuje ekonomiju finansijskom pomoći.

7. Globalna finansijska kriza 2008. - najveći udar posle Velike depresije

Ako se jedna kriza može izdvojiti kao najveća finansijska katastrofa modernog doba nakon Drugog svetskog rata, to je svakako kriza 2007-2009. godine.

Sve je počelo problemima na američkom tržištu nekretnina. Veliki broj građana dobio je stambene kredite koje nije mogao da servisira, a finansijski sistem je bio duboko povezan sa tim kreditima i složenim finansijskim proizvodima.

Kada je počeo pad cena nekretnina i rast broja neotplaćenih kredita, problem se proširio kroz bankarski sistem. Prelomni trenutak dogodio se u septembru 2008. godine, kada je bankrotirao Lehman Brothers. IMF navodi da je nakon tog događaja usledio najteži finansijski potres od Velike depresije, uz zamrzavanje likvidnosti, nagli rast kreditnih rizika i strmoglav pad berzi.

Kriza se brzo prelila na realnu ekonomiju. Kompanije su smanjivale proizvodnju, nezaposlenost je rasla, trgovina je usporila, a mnoge zemlje morale su da spašavaju banke i uvode ogromne pakete pomoći. IMF navodi da je u godinama nakon izbijanja krize obezbedio oko 500 milijardi dolara finansiranja za 90 zemalja, dok je oko 250 milijardi dolara ubrizgano u globalni finansijski sistem.

8. Pandemijski finansijski šok - 2020. godine

Poslednja velika globalna kriza koja je uzdrmala finansijska tržišta nije počela u bankama, već u zdravstvenom sistemu. Izbijanje pandemije koronavirusa početkom 2020. godine dovelo je do zatvaranja ekonomija, prekida proizvodnje i trgovine i ogromnog udara na kompanije širom sveta.

Berze su doživele dramatične padove. IMF je tada upozorio da su pojedina tržišta akcija u najgorem trenutku izgubila 30 odsto ili više vrednosti, dok je globalni finansijski sistem bio izložen velikom riziku.

U aprilu 2020. IMF je prognozirao pad svetske ekonomije od 3 odsto, ocenjujući da će to biti najteža recesija od Velike depresije i znatno gora od globalne finansijske krize 2008–2009.

Međutim, za razliku od 2008, reakcija centralnih banaka i vlada bila je izuzetno brza. Veliki programi pomoći, kupovina obveznica i mere za očuvanje likvidnosti pomogli su da se izbegne potpuni finansijski slom. IMF je kasnije ocenio da je snažna reakcija vlasti pomogla da se spreči finansijska katastrofa i očuva protok kredita.

Šta ove krize govore?

Od Drugog svetskog rata do danas finansijski svet je prošao kroz potpuno različite vrste šokova - od naftnih kriza i valutnih slomova, preko prekomernog zaduživanja i pucanja berzanskih balona, do problema u bankarskom sistemu.

Zajedničko im je jedno: finansijska kriza retko ostaje samo finansijski problem.

Kada banke prestanu da pozajmljuju novac, kompanije teško dolaze do kapitala. Kada padaju berze i nekretnine, smanjuje se bogatstvo građana. Kada države imaju prevelike dugove, smanjuje se prostor za pomoć privredi. A kada se sve to dogodi istovremeno, posledice mogu trajati godinama.

Zbog toga se 2008. i danas smatra jednom od ključnih prekretnica savremenog finansijskog sistema, dok su azijska kriza, latinoamerička dužnička kriza, japanski krah i naftni šokovi ostali važna upozorenja koliko brzo finansijski problemi mogu da se pretvore u široku ekonomsku krizu.

Kurir Biznis