Omiljeno voće u Kaću niče u mini veličini: Krenuli na slepo, a sad 15 sela proizvodi "bejbi lubenice" koje idu pravo u zapadnu Evropu
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborPre samo devet godina, ideja o "bejbi lubenicama" za porodicu Nedeljkov iz Kaća delovala je kao eksperiment. Danas je "Slatka mala iz Kaća" tražen proizvod, iza kojeg stoji priča o hrabrosti, ljubavi i izlasku iz zone komfora.
Vedrana Nedeljkov, agronom iz Kaća, kaže za Dnevnik da su prve godine posejali skromnih 1.000 semenki.
- Danas smo na 150.000. Ali ni to nije dovoljno, potražnja je veća nego što možemo da proizvedemo - priča Vedrana, jedna od kreatorki ovog jedinstvenog brenda.
Njena "Slatka mala iz Kaća" nije samo lubenica, već pažljivo razvijen proizvod. Težine do dva i po kilograma, sa mikro semenkama, sočna, slatka i prilagođena tako da ima minimalno otpada.
- Kupujete ono što ćete stvarno pojesti. I ono što je najlepše, ko je proba, više se ne vraća na običnu - kaže ona.
Međutim, iza uspeha ne stoji samo kvalitet ukusa, već i promišljena odluka doneta na samom početku.
- Znali smo da će doći konkurencija. Zato smo odmah brendirali ‘Slatku malu iz Kaća’. To je jedina brendirana "bejbi lubenica" na Balkanu. Danas imamo brend star sedam godina, a malo ko kod nas uopšte brendira sveže voće i povrće - ističe naša sagovornica.
- Moj suprug Marko i ja smo partneri u svemu. Iskreno, da nije bilo njega, ne bih stigla dovde. On me je gurao da izađem iz zone komfora. A svaki taj korak to je bio rast - priznaje.
Kako dalje navodi, podrška je ključna, najpre u porodici, a zatim i u okruženju.
- Zato je osnovana Asocijacija agropreduzetnice Srbije čiji sam ja član i pomoću koje dajemo ženama vidljivost koju zaslužuju i pokazujemo da nisu same - dodala je.
Proizvodnja je u međuvremenu prevazišla okvire porodičnog gazdinstva. Danas Slatku malu proizvodi 15 kooperanata širom Vojvodine, na ukupno 25 hektara, od Deronja do Karavukova.
- To nam je i osiguranje. Vreme je nepredvidljivo, ako podbaci parcela u Odžaku, neće ona u Kaću. Moramo da razmišljamo unapred - objašnjava ona.
Kako naglašava, prošle godine proizveli su 650 tona, dok ove očekuju čak 1.300 tona, ali ni to neće zadovoljiti potražnju.
- Izvozimo u Zapadnu Evropu, interesovanje je ogromno. Ali kvalitet nam je na prvom mestu, zato radimo na manjim površinama i sve držimo pod strogom kontrolom - kaže Vedrana.
Iako njihov uspeh može delovati kao bajka, stvarnost je znatno zahtevnija.
- Nigde na svetu ne može da se živi a da se ne radi, i to mnogo. Poljoprivreda danas nije ono što je bila. Ne možemo više da radimo kao naši očevi, dede. Nije isto kao pre 100 godina, a ni kao pre 15. Danas moraš da budeš profesionalac, da učiš, da se menjaš, da pratiš tržište - poručuje ona.
Digitalizacija im je postala važan saveznik, kako u promociji tako i u samoj proizvodnji.
- Svi su onlajn. Ako niste tamo, kao da ne postojite. A i u proizvodnji nam tehnologija mnogo pomaže. To je budućnost. Poručili smo mašine koje će brisati lubenice, istresati iz boksa, koje će nam pomoći i ubrzati učinkovitost - ističe Vedrana i dodaje:
- Teško je naći radnike, a još teže ih platiti koliko zaslužuju. Ovo je težak, iscrpljujući posao, i mora da se plati pošteno - iskrena je Vedrana.
Uprkos svim izazovima, ne odustaju. Pored lubenica, uzgajaju i batat i bundevu, neprestano tragajući za novim prilikama.
Biznis Kurir/Dnevnik.rs