"Pre bih promenio posao nego otišao iz Srbije" Srđan je mesecima u kamionu a sad danima na granici: Ovo je život vozača koji ima ture po Evropi, porodica trpi
Blokada graničnih prelaza ka zemljama šengenskog prostora, koja je započeta u ponedeljak u 12 časova, i dalje je na snazi i odnosi se isključivo na teretni saobraćaj. Putnički promet odvija se bez zastoja, dok su kamioni sa robom zadržani na izlazima iz zemlje.
U protestu učestvuju vozači iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, koji upozoravaju da im je nakon uvođenja EES sistema na šengenskim granicama otežano legalno i nesmetano obavljanje međunarodnog transporta.
Blokirani su svi teretni terminali na graničnim prelazima ka Evropskoj uniji, kao i administrativni prelazi Jarinje, Brnjak i Merdare, te alternativni prelazi Mokranje kod Negotina i Ribarci kod Bosilegrada. Prevoznici navode da je cilj protesta da se onemogući preusmeravanje robe preko Kosova i Metohije ka lukama Drač i Valona, odakle bi se transport dalje odvijao ka zapadnoj Evropi.
Posledice blokade već se osećaju u domaćoj privredi, posebno u sektoru logistike i skladištenja, gde je u pojedinim distributivnim centrima u Beogradu rad gotovo u potpunosti obustavljen zbog prekida dopremanja uvozne robe.
EU razmatra novu viznu strategiju
Evropska unija prvi put će na institucionalnom nivou otvoriti pitanje dugoročnog boravka u Šengenu za profesionalce koji zbog posla moraju da se kreću između više država članica, a među kojima su profesionalni vozači iz trećih zemalja koji trenutno blokiraju teretne granične prelaze. Ova vizna strategija trebalo bi da bude objavljena danas u Briselu.
U radnom dokumentu Evropske komisije, koji predstavlja osnovu za izradu nove EU vizne strategije, predviđeno je pokretanje strateške rasprave o izuzecima od pravila 90/180 dana, upravo zbog ekonomskih gubitaka i poremećaja na jedinstvenom tržištu, odnosno apela prevoznika.
Srđan Tošić, dugogodišnji međunarodni vozač i predstavnik Udruženja vozača "381", u razgovoru za Biznis Kurir objašnjava da aktuelne blokade nisu incident niti trenutna reakcija, već posledica dugotrajnog nagomilavanja problema na granicama i potpunog izostanka sistemskih rešenja.
Sa više od 20 godina iskustva u međunarodnom transportu, Tošić kaže da je tokom karijere radio različite rute i prolazio kroz različite režime kontrole, ali da se stanje poslednjih godina drastično pogoršalo. Trenutno najčešće vozi zapadnu Francusku, sa dve do tri ture mesečno, ali naglašava da dinamika posla u praksi sve češće zavisi od zadržavanja na granicama, a ne od realnih kapaciteta prevoznika.
On podseća da su višesatna čekanja na granicama postojala i ranije, ali da su se vremenom pretvorila u višednevna zadržavanja, što direktno ugrožava funkcionisanje međunarodnog transporta.
- To što nismo članica Evropske unije znači da smo obavezni da prolazimo sve granične i carinske procedure. To samo po sebi nije novo, ali je problem što su procedure sve sporije, a saobraćaj sve gušći. Kapaciteti nisu povećani, infrastruktura nije prilagođena, a pritisak na vozače i prevoznike je sve veći - objašnjava Tošić.
Blokade kao poslednje sredstvo pritiska
Govoreći o aktuelnom štrajku, Tošić naglašava da odluka o blokadi nije doneta preko noći, niti iz hira. Prema njegovim rečima, vozači i prevoznici su se na ovaj korak odlučili tek kada su iscrpljeni svi drugi mehanizmi.
Iako se posledice blokada razlikuju od firme do firme, u zavisnosti od ugovora i načina poslovanja, zajednički imenitelj je, kako kaže, potpuni gubitak prihoda dok troškovi i dalje rastu.
- Kada kamioni stoje, ne zarađuje niko. Vlasnici ne mogu da pokriju osnovne troškove, a vozači ostaju bez plate. Ovo nije situacija u kojoj neko profitira. Naprotiv, svi trpe štetu, ali došli smo do tačke u kojoj više nije bilo izbora - navodi Tošić.
On dodaje da bi nastavak postojećeg sistema neminovno doveo do gašenja dela prevozničkih firmi, ali i masovnog odlaska vozača iz profesije.
Poremećaj koji se preliva na celu ekonomiju
Tošić upozorava da se posledice blokade ne zaustavljaju na granicama i da međunarodni transport predstavlja jednu od ključnih karika savremene ekonomije. Prekid protoka robe, ističe, neminovno pogađa proizvodnju, trgovinu i krajnje potrošače.
- Danas više ne postoje velike zalihe kao nekada. Sve funkcioniše po principu stalnog dotoka robe. Kada se transport prekine, vrlo brzo staje i ostatak sistema. To ne pogađa samo vozače i prevoznike, već kompletnu privredu - objašnjava on.
Prema njegovim rečima, lanac snabdevanja je globalan i izuzetno osetljiv, a svaki ozbiljniji zastoj ima dugoročne posledice koje se teško i sporo saniraju.
Posao koji gubi ljude, ali i dostojanstvo
Govoreći o položaju vozača, Tošić ističe da je međunarodni transport danas jedan od najzahtevnijih i najnepoštovanijih poslova. Iako se često u javnosti stvara slika o dobro plaćenom zanimanju, realnost je, kako kaže, znatno drugačija.
- Na papiru zarada može da izgleda pristojno, ali kada se saberu troškovi, stres i odricanja, jasno je zašto mladi ljudi više ne žele da rade ovaj posao - kaže Tošić.
On naglašava da posao podrazumeva dugotrajna odsustva, neizvesnost i konstantan pritisak, dok se privatni i porodični život često stavljaju u drugi plan. Posebnu pažnju Tošić je posvetio posledicama ovog posla koje se odnose na porodice vozača, ističući da upravo one najviše trpe.
- Propuštamo rođendane, praznike, važne trenutke. Život prolazi dok smo mi na putu. Moja ćerka ima 12 godina i veliki deo njenog odrastanja nisam bio tu. To je nešto što nijedan posao ne može da nadoknadi - kaže on.
Dodaje da bez podrške porodice ovaj posao ne bi bio moguć, ali upozorava da strpljenje ima svoje granice, naročito ako se uslovi rada ne poboljšaju.
Ostati u Srbiji ili promeniti profesiju
Iako se odlazak u inostranstvo često pominje kao rešenje, Tošić smatra da situacija za vozače u stranim firmama nije suštinski bolja. Prema njegovim rečima, u mnogim slučajevima vozači su primorani da mesecima žive u kamionima, bez osnovnih uslova.
- Tamo ste stranac i od vas se očekuje da radite još više. Za nekoliko stotina evra veću platu, cena je previsoka. Ceo život radim u srpskoj kompaniji i voleo bih da tako i ostane. Ako se stvari ne promene, pre bih promenio profesiju nego otišao iz zemlje - ističe on.
Smatra da nije jedini koji će, ukoliko se stanje ne promeni, napustiti profesiju, što bi dodatno pogoršalo stanje u sektoru transporta.
Godine ignorisanja upozorenja
Tošić podseća da su problemi sa ulaskom u EU prisutni već godinama i da su vozači i udruženja na njih upozoravali još ranije. Sam je prvi put je vraćen sa granice još 2016. godine, a od tada su udruženja i vozači u više navrata upozoravali evropske institucije. Uprkos brojnim dopisima i inicijativama, konkretni pomaci su izostali.
- Slali smo dopise, mejlove, materijale u Brisel. Odgovori su uglavnom bili opšti i neprimenljivi, dok je suština problema ignorisana - navodi Tošić.
Prema njegovom mišljenju, bezbednosni aspekt Šengenskog sistema razvijen je bez ozbiljnog sagledavanja ekonomskih posledica i realnih kapaciteta za protok robe.
- Birokratija je jača od realnosti. Infrastruktura i fizički prostor za kontrole nisu srazmerni potrebama. Kada sistem popusti na jednom mestu, staje sve, i to sada gledamo - zaključuje Tošić, dodajući da suštinski problem niko ne želi da sagleda, a da su do sad dobijeni odgovori bili uopšteni i neprimenljivi.
Prema njegovom mišljenju, Šengenski sistem je građen prvenstveno sa bezbednosnog aspekta, dok su ekonomske posledice i realni kapaciteti protoka robe ostali u drugom planu.
- Kada birokratija nadjača realnost, sistem puca. To se upravo sada dešava - zaključuje Tošić.
Biznis Kurir