Apartmani na Jadranu poskupeli 155 odsto! Ugostitelji upozoravaju koji mesec će biti kritičan
Evropska centralna banka je morala da poveća svoju prognozu inflacije za evrozonu za sledeću godinu, mada ne značajno. Sada predviđa da će inflacija biti 1,9 odsto, u odnosu na 1,7 odsto u septembru. Ovo je i dalje stopa koja nije zabrinjavajuća i nalazi se u okviru ciljeva ECB-a, ali je zanimljivo zašto je došlo do korekcije naviše. Stručnjaci ECB-a zaključili su da će inflacija cena usluga opadati sporije nego što se očekivalo.
Hrvati rekorderi u inflaciji u EU
Cene usluga, zajedno sa cenama hrane i energije, ove godine su održale inflaciju u Hrvatskoj na dvostruko većoj stopi nego u evrozoni. Prema podacima koje je Državni zavod za statistiku prikupio od pružalaca usluga, njihove cene u trećem kvartalu ove godine bile su u proseku 9,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
U poređenju sa prethodnim kvartalom, porasle su za čak 7,7 odsto. Prošle godine, u istom kvartalu, usluge su poskupele za 4,1 odsto u odnosu na isti period 2023. To znači da su u trećem, turističkom kvartalu ove godine, cene usluga rasle brže nego prošle godine. Treba napomenuti da su to cene koje je DZS prikupljao od samih kompanija koje pružaju razne usluge i da one uključuju i cene koje naplaćuju drugim kompanijama, ne samo građanima.
Pošto govorimo o trećem kvartalu, odnosno o najznačajnijim turističkim mesecima, sve ukazuje na to da je na prosečan rast cena usluga najviše uticalo upravo to što su cene koje se najviše oslanjaju na turizam. Iako su cene u ugostiteljskim i smeštajnim uslugama uticale na brži rast prosečne cene svih cena svih usluga, ovo ubrzanje je zabeleženo i kod, na primer, cena telekomunikacionih ili poštanskih usluga. Cene poštanskih i kurirskih usluga porasle su za čak 23,4 odsto, a cene telekomunikacionih za 14 odsto, ali u svom saopštenju, DZS ne razdvaja usluge za preduzeća i one koje plaćaju građani.
Rastu cene smeštaja
Procena povećanja cena smeštaja i ugostiteljskih usluga napravljena je na osnovu potrošačkih cena i u velikoj meri odgovara onome što građani ili strani gosti plaćaju u Hrvatskoj. Stoga su se apeli na oprezno povećanje cena kako bi Hrvatska ostala konkurentna i ne bi izgubila strane goste pokazali uzaludnim.
Cene smeštaja porasle su za čak 10,2 odsto u tri turistička meseca ove godine u poređenju sa prošlom sezonom. To je bio znatno brži rast nego u istom periodu prošle godine.
Prošle godine, na primer, povećanje cena smeštaja je u proseku iznosilo 2,8 odsto, ali je došlo pored povećanja od 75 odsto u odnosu na 2022. godinu. Tako su u trećem kvartalu ove godine cene usluga smeštaja bile 155,8 odsto veće nego u 2021. godini. Smeštaj koji je leta 2021. koštao sto evra, ovog leta je plaćen za 255,8 evra.
Ketering kompanije su usporile rast cena
Cene ugostiteljskih usluga takođe su značajno porasle u trećem kvartalu ove godine, ali i dalje sporije od cena smeštaja i sporije nego prošle godine. Usluge ugostiteljstva bile su skuplje za 6,9 odsto, a CBS je izračunao da je kumulativni porast cena od 2021. godine ukupno 44,4 odsto.
Tako su cene usluga smeštaja rasle tri puta brže od cena u sektoru ugostiteljskih usluga. Logika onih koji su nudili smeštaj bila je da cene smeštaja imaju mnogo veći potencijal za rast, jer su gosti morali negde da spavaju, ali nisu morali da koriste usluge restorana ili kafića. Iz istog razloga, cene u ugostiteljstvu su rasle sporije nego prošle godine, iako se povećanje od 6,9 odsto ne može nazvati blagim.
Prema podacima Hrvatskog zavoda za statistiku, smeštaj u novembru ove godine bio je 12,7 odsto skuplji nego prošle godine, pa možda tu treba tražiti razloge zašto je u novembru ove godine u Hrvatsku došlo deset odsto manje stranih gostiju, koji su zabeležili 5,7 odsto manje noćenja nego prošle godine. Broj domaćih gostiju je takođe opao, iako je tokom cele sezone rastao.
Prognoze za 2026.
Dakle, ideja da sve više gostiju dolazi u Hrvatsku van sezone za sada je pomalo preterana, a ministar turizma Tonči Glavina već upozorava da su trendovi u Evropi takvi da ljudi imaju manji budžet za putovanja, pa u Hrvatskoj svako ko planira da zadrži niske cene mora da podigne kvalitet usluge ili da prilagodi cene.
Ako turistički stručnjaci ove godine poslušaju resornog ministra u Hrvatskoj, sledeće godine cene turističkih usluga ne bi trebalo da budu glavni pokretač inflacije. Projekcije ECB-a, čak i bez najnovije korekcije naviše, pokazuju da će sledeće godine cene usluga najviše rasti u evrozoni, dok bi cene energije trebalo da nastave da padaju, kao što su padale i ove godine. Pored toga, rast cena hrane će se takođe ublažiti na ispod dva i po procenta.
U Hrvatskoj, kaže ekonomski analitičar Željko Lovrinčević , desiće se upravo suprotno, gde će inflaciju uglavnom pokretati rast cena energije. Prema njegovim procenama, inflacija će ostati iznad tri procenta sledeće godine prema metodologiji EU, što znači da je znatno iznad proseka evrozone.
Inflaciju će najviše podići cene energije
- Cene energije su već pale u evrozoni ove godine, a na cene hrane je, sa zakašnjenjem, uticao pad svetskih berzi u glavnim ekonomijama. U Hrvatskoj to još uvek čekamo i verovatno će se desiti sledeće godine. Međutim, kod nas se sa cenama energije dešava potpuno suprotan proces. Evropska politika je da se polako napuštaju sve intervencionističke mere, a u Hrvatskoj to znači povećanje cena energije. Prva faza je bila u oktobru, druga će uslediti u januaru - kaže Lovrinčević.
On napominje da ukidanje subvencija za energente može značiti i povećanje poreza na gas, što opet znači više cene od kraja marta.
- Inflacija u Hrvatskoj zavisiće od toga da li će se konačno smiriti rast cena hrane, ali još više od toga šta će se desiti sa cenama energije i da li će njihovo povećanje izazvati rast drugih cena. Inflacija će svakako i dalje biti iznad proseka u evrozoni i Hrvatska će i dalje biti među zemljama članicama sa najvišim stopama inflacije - upozorava Lovrinčević.
Biznis Kurir/Telegram.hr