KAD VIDE OZNAKU "AKCIJA" SRBI NE PITAJU ŠTA KOŠTA: Čak 60 % robe pazare isključivo na sniženju, evo na šta najviše troše pare

Akcijska prodaja čini 30 do 60 odsto ukupnog prometa u srpskim prodavnicama, pokazala je anketa koju je Narodna banka Srbije sprovela u šest trgovinskih lanaca.

Istraživanje je pokazalo i da je značaj prodaje na sniženjima sve veći, a analitičari NBS su podsetili da je pojava inflacije u proteklom periodu širom sveta uticala na izmene u navikama potrošača i strukturi njihove potrošačke korpe.

Akcijska prodaja se prema važećem zakonu o trgovini definiše kao "prodaja robe ili usluga po ceni koja je niža od prethodne i traje ne duže od 31 dan", ističe se u osvrtu NBS posvećenom toj temi u okviru najnovijeg Izveštaja o inflaciji.

- Ograničenje trajanja akcijske prodaje kod nas na razdoblje od najviše 31 dan motivisano je potrebom da se potrošači ne dovedu u zabludu u pogledu povoljnijih uslova kupovine nego što zapravo jesu ako bi ove akcije previše trajale - ističe NBS i skreće pažnju da postoje različita mišljenja po tom pitanju.

U prošlogodišnjoj Beloj knjizi Saveta stranih investitora iznet je predlog da bi trajanje akcijske prodaje trebalo produžiti na dva meseca, što bi, kako se ocenjuje koristilo i potrošačima i trgovcima.

- S druge strane, stavovi pojedinih trgovaca su da prekomerno trajanje akcijske prodaje dovodi u pitanje samu redovnu cenu proizvoda i da može dovesti u zabludu potrošače po pitanju percepcije realnog efekta snižene cene - ističu u NBS.

Istraživanje je pokazalo i da se dominantno učešće odnosi na nedeljne i mesečne akcije, dok su vikend-akcije kao format akcijske prodaje manje zastupljene. Iako je u poslednje vreme u većini trgovinskih lanaca prisutan i koncept trajno niskih cena, ovaj vid prodaje za sada ima nisko učešće u ukupnoj prodaji. Istraživanje je pokazalo i da je u pet od šest anketiranih velikih marketa porasla akcijska prodaja u odnosu na višegodišnji prosek, što je posledica promena navika potrošača.

Troškove akcijske prodaje, osim tgovaca, snose i proizvođači i dobavljači, ali najveći teret, oko 60 odsto, snose trgovci.

ZORAN NIKOLIĆ:

AKCIJSKA PRODAJA ZBOG SLABE KUPOVNE MOĆI POTROŠAČA

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije (NOPS) ističe da nema nikakvu dilemu da visok procenat akcijske prodaje u ukupnoj prodaji u trgovisnkim lancima u Srbiji nije posledica konkurencije, već isključivo slabe kupovne moći potrošača.

- Pitanje za konkurenciju je, ako je tržišna utakmica fer i svi igrači se ponašaju kao konkurenti zašto nemamo stalno niske cene? Svi mi koji se bavimo zaštitom porešača znamo da velika većina potrošača kupuje robu isključivo na akcijama. I nije mi strano to da se oko 45 odsto hrene proda na akcijama jer hranu kupujemo svaki dan i ne možemo čekati da ona bude na akciji - kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima postoje neke manje trgovine gde su nekada redovne cene niže od tih akcijskih cena u velikim marketima.

- Potrošači moraju da budu neka vrsta istraživača i da upoređuju cene. Istu ili sličnu vrstu robe možete naći u nekoj manjoj prodavnici kao redovnu cenu - naglašava Nikolić.

Interesantno je i to da u trgovinskim lancima koji imaju svoje trgovinske marke učešće akcijske prodaje se kreće od 20 do čak 80 odsto.

Kada je reč o strukturi robe na akcijama istraživanje je pokazalo da prehrambeni proizvodi na akcijama učestvuju sa oko 45 odsto u ukupnom prometu, dok se kod proizvoda iz kategorije kućna hemija i lična nega u proseku oko 70 odsto ostvarenog prometa realizuje putem akcija.

Profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je rast akcijske prodaje posledica velike konkurencije trgovinskih lanaca na tržištu Srbije.

- Imamo veliki broj krupnih tregovinskih lanaca kao i nekih malih prodavnica, velika je konkurencija robe, asortiman je dobar i na taj način trgovci pokušavaju da povećaju prodaju. To može da znači i da su uobičajene cene visoke, ali pre svega je to posledica toga da se u uslovima oštre konkurencije pokušava povećati prodaja - ističe Arsić.