Koliko dugo Srbija može bez nafte iz Janaf-a? Profesor sa Mašinskog fakulteta otkrio šta nas čeka zbog problema sa transportom derivata
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Miloš Banjac poručuje da nema razloga za strah od nestašice goriva, jer Srbija uz postojeće rezerve može da izdrži dva do tri meseca bez redovnih isporuka nafte.
- Navodi da Rafinerija u Pančevu može da nastavi proizvodnju, dok bi promena vlasničke strukture NIS-a mogla da obezbedi stabilnije snabdevanje.
Profesor sa mašinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za energetiku Miloš Banjac rekao je danas da se ne očekuju ozbiljni poremećaji u snabdevanju gorivom iako je dopremanje nafte preko Janafa prekinuto već nedelju dana i istakao da bi Srbija, uz postojeće rezerve, mogla da premosti dva do tri meseca bez redovnih isporuka nafte.
Kako je naveo, kvar je ozbiljniji nego što je u prvom trenutku izgledalo.
Banjac je naveo da očekuje da će Janaf uskoro otkloniti kvar i napomenuo da bi, u zavisnosti od ugovornih obaveza, neisporučivanje nafte moglo da povuče i određene penale.
On je istakao da bi Rafinerija u Pančevu, uprkos prekidu dopremanja sirove nafte preko Janafa, mogla da nastavi proizvodnju oslanjajući se na postojeće rezerve.
Rezerve nafte
Podsetio je da je NIS, prilikom prethodnog prekida snabdevanja zbog sankcija, imao rezerve za oko mesec dana redovne proizvodnje naftnih derivata.
- Naravno, oslonićemo se na ove rezerve koje su spomenute. Taj period će moći verovatno da se produži i za još nekoliko nedelja, rekao je Banjac za RTS.
Banjac je naveo da Srbija, prema dostupnim podacima, raspolaže rezervama nafte za oko 60 dana. Objasnio je da Janaf snabdeva NIS sa oko 80 odsto nafte, dok preostalih 20 odsto potiče iz domaće proizvodnje.
Istakao je i da NIS snabdeva oko 70 odsto tržišta Srbije, dok se preostalih 30 odsto naftnih derivata obezbeđuje iz uvoza.
- Uz ove domaće rezerve, mogli bismo dva-tri meseca svakako da premostimo taj period, ali to nije, naravno, rešenje. Mi treba da rešimo problem NIS-a, problem gasa, pa čak i problem električne energije, upozorio je Banjac.
Na pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rafinerija u Pančevu prestala da radi, Banjac je rekao da bi to izazvalo velike probleme, ali da ne veruje u takav scenario.
- Neko vreme, naravno, i tako možemo da funkcionišemo, ali to nije održivo rešenje", poručio je Banjac.
Govoreći o pregovorima MOL-a i ruskih vlasnika NIS-a, Banjac ocenio je da je malo verovatno da će kupoprodaja biti završena do 11. decembra, kada ističu operativne licence NIS-a i Janafa.
"Pre svega, ni OFAK nije dao dozvolu za kupoprodaju. Ovo su i dalje neke pripremne radnje, znači da se vidi korak dalje u kom pravcu to ide. Dakle, ne verujem da će se to desiti tako brzo, naveo je Banjac.
Ipak, Banjac očekuje novo produženje licence, jer su pregovori o vlasničkoj strukturi u toku.
"Znamo da sada treba da se formira nova Vlada. Svakako bi i američka strana, a i ruska strana trebalo da daju neki grejs period i toj novoj Vladi, da se malo snađe i da vidi u kom pravcu će da ide. Prosto, logično bi bilo da se ne vrši nekakav pritisak na novu Vladu da to rešava", naveo je Banjac.
Prema njegovim rečima, ruska strana nema veliki ekonomski interes da proda NIS, budući da bi sredstva od prodaje bila deponovana na račun sa kojeg ne bi mogla odmah da ih koristi.
Ocenio je da bi promena vlasničke strukture mogla da obezbedi stabilno snabdevanje, kao i da opstanak Rafinerije u Pančevu ne bi bio doveden u pitanje ukoliko bi je preuzeo MOL.
Komentarišući pad cene nafte tipa brent sa 115 na oko 95,5 dolara po barelu, Banjac je ocenio da su na to uticali pregovori i smanjivanje tenzija na Bliskom istoku.
Međutim, ne očekuje da će se pad cene sirove nafte uskoro odraziti i na cene goriva u Srbiji.
"Mi imamo problem sa NIS-om i dok god nama država, u stvari Vlada, diktira kolika će biti cena, dakle, nije to više tržišna cena, nego već dve godine je to cena koju određuje Vlada", objasnio je Banjac.
Dodao da država promenama akciza reguliše prihode od prodaje naftnih derivata i da očekuje nastavak takve prakse dok se ne reši situacija sa NIS-om.
- Vlada je smanjila tu akcizu. Međutim, ona je i dalje skoro 100 dinara, znači na cenu od 220-210 derivata nafte, ona zahvata skoro 100 dinara od toga. Tako da, sa ovim regulacijama, odnosno smanjenjem i povećanjem te akcize, ona reguliše da ima dobar priliv novca u budžet. Tako će verovatno i da se nastavi, objasnio je Banjac.
Proizvodnja elektreične energije
Poseban problem, prema rečima Banjca, predstavlja proizvodnja električne energije, pre svega zbog niskog vodostaja Dunava i smanjenog rada hidroelektrana.
- U oktobru mi smo četvrtinu potrebe električne energije zadovoljavali kupovinom. I trenutno Dunav proizvodi 40 odsto od projektovane proizvodnje, ali nije to problem, nego problem je što je to 15 odsto od njegovog maksimalnog kapaciteta, rekao je Banjac.
Upozorio je da će smanjena proizvodnja hidroelektrana usloviti dodatni uvoz struje, što predstavlja veliki trošak.
Ipak, istakao je da na evropskom tržištu za sada ima dovoljno električne energije i da Srbija raspolaže dobrim interkonektivnim vezama, zbog čega ne očekuje probleme u samom uvozu.
Kada je reč o snabdevanju prirodnim gasom, Banjac je naveo da su, prema zvaničnim informacijama, domaća skladišta popunjena.
Toplo vreme, kako objašnjava, smanjuje potrošnju gasa u toplanama, što trenutno olakšava situaciju.
Podsetio je da ugovor o snabdevanju ruskim gasom ističe krajem godine i da će nova Vlada morati da pregovara o njegovom produžetku.
- Ruska strana je zainteresovana da proda gas. Ja verujem da će ona to rado i da proda. Sada je pitanje po kojoj ceni, istakao je Banjac.
Zaključio je da je ukupna energetska situacija u Srbiji složena i da zahteva brzo reagovanje nadležnih institucija.
Biznis Kurir/RTS