ŠTA ĆE BITI SA POŠTANSKOM ŠTEDIONICOM? Oglasila se studentska lista: Troškove stečaja Alta banke snosiće svi građani - sve će se preliti na premiju rizika?
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Emir Zildžović upozorava da problemi u Alta banci nisu nastali preko noći i traži sveobuhvatnu istragu o mogućem prikrivanju nepravilnosti, uključujući rukovodstvo banke i NBS
- Posebno je otvorio pitanje preuzimanja Jubmes banke, porekla novca i poštovanja pravila protiv pranja novca, uz očekivanje da se stečajna masa naplati i iz imovine vlasnika ako se dokaže odgovornost
Na konferenciji za medije studentske liste „Studenti pobeđuju“, održanoj u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu, govorilo se o problemima u bankarskom sektoru, pre svega o slučaju Alta banke, kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad, ali i o stanju u Poštanskoj štedionici, koja je zatražila pomoć u upravljanju likvidnošću.
Dr Emir Zildžović izneo je niz upozorenja i pitanja o poslovanju ovih banaka, mogućim propustima u kontroli i posledicama po građane i privredu.
- Problemi u poslovanju ove banke nisu nastali preko noći. Gotovo 400 miliona evra nezakonito je podignuto iz trezora. Aktiva banke rasla je deset puta brže od proseka bankarskog tržišta, postojao je veliki udeo nepokrivenih kredita, a više od 90 miliona evra kredita odobreno je povezanim licima.
Potrebno je sprovesti sveobuhvatnu istragu i utvrditi ko je sve mogao da učestvuje u prikrivanju problema Alta banke.
- Smatram da je u prikrivanju problema Alta banke moglo da učestvuje više aktera. To su, pre svega, direktori banke, rukovodioci državnih preduzeća koja su deponovala novac u toj banci, ali i rukovodstvo Narodne banke Srbije. Postavlja se pitanje da li su neposredne kontrole bile dovoljno efikasne.
Zildžović je otvorio i pitanje načina na koji je Alta grupacija 2019. godine preuzela Jubmes banku, kao i izbora članova upravnog odbora i porekla novca koji je unošen u banku tokom prethodnih sedam do osam godina.
- Potrebno je ispitati kako je došlo do preuzimanja banke, ko je birao članove upravnog odbora, kakve su bile njihove kvalifikacije, kakav je novac unošen u banku i da li su poštovana pravila o sprečavanju pranja novca. Takođe, potrebno je ispitati koliko je novca iz banke povučeno od njenog osnivanja. Govoreći o daljem postupku, izrazio je očekivanje da će istraga biti sveobuhvatna i da će tužilaštvo razmotriti mogućnost da se stečajna masa nadoknadi i iz imovine vlasnika, ukoliko se dokaže njihova krivična odgovornost.
- Važno je da Agencija za osiguranje depozita izabere nezavisnog i stručnog stečajnog upravnika, koji će raditi u najboljem interesu deponenata i omogućiti da se iz stečajne mase naplati što je moguće više sredstava.
O Poštanskoj štedionici
Zildžović je govorio i o Poštanskoj štedionici, navodeći da je ta banka 2. novembra podnela zahtev Narodnoj banci Srbije za pomoć u upravljanju likvidnošću.
- Sam zahtev nije neuobičajen u uslovima neizvesnosti, ali je ključno pitanje kakav je kvalitet aktive banke i njenog kreditnog portfelja. Među kreditima se nalazi i 350 miliona evra za nacionalni stadion. Potrebno je sprovesti profesionalnu reviziju kreditnog portfelja Poštanske štedionice i javnost obavestiti o rezultatima.
Troškove će snosti građani
Troškove takvog rizika na kraju snose svi građani, kroz veće kamate i premije rizika, a državna preduzeća mogu da izgube novac u stečaju Alta banke. Ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje države i njenih građana.
- Takođe, i vrlo važno, nadamo se da će Agencija za osiguranje depozita odabrati nezavisnog poverenika, profesionalnog stečajnog upravnika, koji će na nezavisan i objektivan način, u interesu svih građana, naročito deponenata Alta banke, voditi stečajni postupak kako bi se maksimizirao iznos sredstava koji će biti prikupljeni iz stečajne mase. Osim Alta banke, verovatno ste svedoci i čuli ste informacije i o problemima u Poštanskoj štedionici. Dakle, Poštanska štedionica, za one koji to nisu, je 2. novembra podnela zahtev Centralnoj banci za pomoć oko upravljanja likvidnošću. Sam ovaj zahtev je uobičajen u situacijama kada dođe do povećane neizvesnosti na tržištu. Dakle, tu nema ničega rizičnog ili neuobičajenog u odnosu na ono što se dešava u razvijenim tržištima.
Međutim, ono što je veoma važno za nas kao građane je kakav je kvalitet stvarne aktive i kakvo je upravljanje bilo Poštanskom štedionicom u poslednjem periodu, jer to će zapravo odrediti da li će biti Poštanska štedionica u stanju da nastavi sa funkcionisanjem na dugi rok.
Dakle, kvalitet njihovog portfelja: mi znamo da je ta banka dala kredite, poput kredita za izgradnju fudbalskog stadiona od 350 miliona evra državi, rekao je Zildžović.
Ukupno postoji 3 milijarde kredita koje je Poštanska štedionica istražila, i od kvaliteta tog portfolija i od nalaza Centralne banke će zavisiti njihova budućnost.
Veoma je važno da ljudi iz Centralne banke, i to je naš apel, urade profesionalan posao revizije tog kreditnog portfelja i da javnost u što kraćem roku obaveste o budućnosti ove banke.
Na kraju, odlazeći režim je pokazao da preko sebi bliskih ljudi je spreman da ugrozi čitav finansijski sistem, da dovede do problema nestručnim upravljanjem u bankama koje imaju aktivu preko 7 milijardi evra.
Troškove ovoga snose svi građani. To se preliva na premiju rizika, svi mi plaćamo veće kamatne stope kada se zadužujemo, i pored toga.