Verica Šerifović ostavila estradu i upustila se u biznis koji "cveta" u Beogradu: Otrkivamo šta se krije iza ovog posla!
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Verica Šerifović je 2014. otvorila poslastičarnicu 'Maravera' i u posao ušla uz podršku ćerke Marije.
- Kasnije je sama radila u lokalu u Kragujevcu, a kolače je pravila po receptima prikupljenim širom sveta.
Lokal „Maravera” otvoren je 2014. godine, a Verica se posvetila poslu koji je, kako su tada prenosili mediji, dugo želela da pokrene.
Otvaranje poslastičarnice bilo je ostvarenje Veričine želje, a Marija je podržala majku u toj poslovnoj avanturi. „Maravera” je počela da radi 2014. godine, a ime lokala postalo je prepoznatljivo i zahvaljujući tome što je vlasnica bila poznata javnosti.
Na otvaranju se govorilo o slatkišima i uživanju, ali iza takvog poduhvata stajala je i ozbiljna odluka da se uđe u ugostiteljski posao, koji zahteva mnogo više od dobrih recepata i lepih izloga.
Verica se nije oslanjala samo na popularnost svoje porodice. Mediji su 2020. godine izveštavali da je sama radila u poslastičarnici u Kragujevcu, gde je dočekivala i usluživala mušterije.
Recepti prikupljani širom sveta
Verica je o svojoj poslastičarnici govorila i kao o projektu u koji je unela lični pečat. U ranijim medijskim intervjuima isticala je da se u „Maraveri” prave slatkiši prema receptima koje je prikupljala širom sveta.
Podsetimo, pre lokala u Kragujevcu, Verica je imala poslastičarnicu i na Novom Beogradu, ali je, prema pisanju medija, zbog slabog prometa morala da je zatvori. Kasnije se posvetila lokalu u Kragujevcu, gde su je mušterije prepoznavale i kao pevačicu i kao osobu koja ih uslužuje.
Bilo kako bilo, njeno iskustvo pokazuje koliko lokacija može da bude važna i da čak ni poznato ime nije garancija da će lokal imati dovoljno kupaca.
Inače, u slučaju da niste primetili, Beograd je poslednjih godina dobio sve više mesta na kojima se mogu pojesti kolači, torte i razni slatkiši, od malih zanatskih poslastičarnica do modernih lokala koji posebnu pažnju posvećuju izgledu i načinu posluživanja.
Slatkiši se sve češće kupuju i za poneti, za rođendane, proslave, ali i onako, uz kafu posle posla. Za neke je otvaranje poslastičarnice način da hobi pretvore u posao, dok drugi u tome vide priliku da zarade na proizvodu koji ljudi kupuju tokom cele godine.
Ipak, iza lepo uređenog lokala i pune vitrine krije se i ozbiljna računica: sastojci su sve skuplji, kolači ne mogu dugo da stoje, a zakup i plate moraju da se plate svakog meseca. Zato se nameće pitanje koliko ovaj posao zaista može da donese i da li se ulaganje u poslastičarnicu isplati kada se podvuče crta?
Kolika zarada može da se očekuje?
Poslastičarnica može da ostvari značajan promet, ali promet nije isto što i zarada. Od novca koji kupci ostave na kasi prvo se plaćaju sastojci, ambalaža, zakup, struja, zarade zaposlenih, porezi i ostali troškovi. Ako se kolači ne prodaju na vreme, deo robe može da postane otpad, što dodatno smanjuje zaradu.
Evo zamislimo, na primer, poslastičarnicu koja mesečno naplati milion dinara od prodatih kolača i torti. To ne znači da vlasniku ostaje milion dinara. Ako ukupni mesečni rashodi iznose 900.000 dinara, dobit pre eventualnih dodatnih obračuna iznosi samo 100.000 dinara.
Zašto ljubav prema kolačima nije dovoljna?
Za uspešno poslovanje presudni su broj mušterija, prosečan račun, nabavne cene i kontrola troškova. Posebno su važni lokacija i ponuda, jer se kupci u poslastičarnice vraćaju zbog ukusa, kvaliteta i odnosa cene i onoga što dobijaju. Torte po porudžbini mogu da donesu veći pojedinačni prihod, dok sitni kolači i svakodnevna prodaja zavise od stalnog priliva kupaca.
Kriza promenila računicu
U intervjuu za jedan portal 2022. godine, Verica je otvoreno govorila o finansijskoj strani ovog posla. Navela je da je „Maraveru” tada zatvorila jer je tokom pandemije koronavirusa kriza pogodila mala preduzeća i više joj se nije isplatilo da održava lokal.
Na kraju, njena priča pokazuje da ulazak u ugostiteljstvo može da bude ostvarenje lične želje, ali da održivost posla zavisi od mnogo više faktora nego što se vidi iza izloga. Za razliku od pojedinačnog pevačkog nastupa, poslastičarnica svakog dana nosi troškove, čak i kada nema dovoljno kupaca. Zato se uspeh u ovom poslu ne meri samo brojem prodatih kolača već i novcem koji ostane nakon što se plate svi računi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.