Od 2027. greške u PDV-u mogu skupo da vas koštaju: Poreska savetnica otkriva šta će biti pod lupom kontrole
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Od 1. januara 2027. uvodi se preliminarna PDV prijava i šire elektronske evidencije u SEF-u, uz veće povezivanje poreskih, računovodstvenih i carinskih podataka.
- Poreska savetnica upozorava da će kontrole lakše otkrivati neusaglašenosti između faktura, knjiga i prijava, pa će obveznici morati da proveravaju tačnost podataka.
- Posebnu pažnju tražiće i nabavka od poljoprivrednika, kao i pravilno evidentiranje složenih transakcija i grešaka u elektronskim sistemima.
Od 1. januara 2027. godine poreske obveznike u Srbiji očekuju značajne promene u načinu evidentiranja i kontrole PDV-a, uz širenje funkcionalnosti Sistema elektronskih faktura (SEF) i sve veće povezivanje poreskih, računovodstvenih i carinskih podataka.
Uvođenje preliminarne PDV prijave, elektronskih evidencija prekograničnog prometa i novih pravila za evidentiranje pojedinih nabavki trebalo bi da poveća transparentnost poslovanja, ali će istovremeno zahtevati dodatnu pažnju privrednika i računovođa.
Nataša Janković Dejanovski, poreska savetnica iz Numera grupe, u razgovoru za Biznis.rs ukazuje na to da će jedan od najvećih izazova biti usaglašavanje podataka iz različitih evidencija, pravilno evidentiranje složenih poslovnih transakcija i odgovornost za greške u elektronskim sistemima.
Digitalizacija poreskog sistema omogućiće lakše prepoznavanje neusaglašenosti, ali to ne znači da će svako odstupanje automatski ukazivati na poreski prekršaj. Ipak, privrednici će morati da budu spremni da objasne razlike između podataka u poslovnim knjigama, elektronskim fakturama, PDV evidencijama i poreskim prijavama.
Preliminarna PDV prijava menja dosadašnji način rada
Jedna od najznačajnijih novina jeste uvođenje preliminarne poreske prijave PDV-a, koja će se sastavljati u SEF-u na osnovu podataka kojima sistem raspolaže, uz automatsko popunjavanje u skladu sa propisanim pravilima.
"Cilj je objedinjavanje podataka o prometu dobara i usluga, uvozu i drugim transakcijama koje utiču na obračun PDV-a. Međutim, automatski generisana prijava neće osloboditi poreske obveznike obaveze da provere tačnost i potpunost podataka pre podnošenja konačne prijave“, objašnjava Janković Dejanovski.
Ona dalje ukazuje da će posebna pažnja biti potrebna kod transakcija koje nisu u potpunosti obuhvaćene podacima dostupnim u SEF-u, kao i u slučajevima kada je neophodna dodatna procena njihovog poreskog tretmana.
"Zbog toga će kontrola i usaglašavanje evidencija postati još važniji deo računovodstvenog procesa. Promene će zahtevati i prilagođavanje internih procedura, proveru kvaliteta podataka i usklađivanje računovodstvenih programa sa elektronskim sistemima. Odgovornost za pravilno evidentiranje poslovnih događaja i dalje ostaje na poreskom obvezniku, bez obzira na stepen automatizacije procesa“, navodi naša sagovornica.
Carinski podaci postaju deo elektronskih evidencija
Izmenama Zakona o elektronskom fakturisanju predviđeno je uvođenje lista carinskih deklaracija u okviru SEF-a, čime će se proširiti mogućnosti uvida u podatke o prekograničnom prometu robe.
Od 1. januara 2027. godine počinje primena liste carinskih deklaracija za uvoz, odnosno dopremanje dobara stavljenih u slobodan promet, dok je početak primene liste za izvoz, odnosno otpremanje dobara, predviđen za 1. jul 2027. godine.
„Povezivanje carinskih podataka sa elektronskim evidencijama trebalo bi da olakša proveru i usaglašavanje podataka o uvozu i izvozu sa poslovnim knjigama i poreskom dokumentacijom. Za preduzeća koja posluju sa inostranstvom to znači dodatnu potrebu za kontrolom vrednosti i količina robe, kao i dokumentacije koja prati svaku transakciju“, kaže Janković Dejanovski.
Razlike između carinskih deklaracija i poslovne dokumentacije neće nužno značiti da je došlo do nepravilnosti, ali će morati da budu objašnjive na osnovu odgovarajućih dokaza. Privrednici će zato morati da obezbede doslednost podataka i pravovremeno utvrde eventualna odstupanja.
Nove obaveze za nabavke od poljoprivrednika
Dodatne promene očekuju i preduzeća koja nabavljaju poljoprivredne i šumske proizvode, kao i poljoprivredne usluge od poljoprivrednika koji nisu obveznici PDV-a. Zakonskim izmenama predviđeno je zbirno elektronsko evidentiranje ovih nabavki, a primena novog rešenja planirana je od 1. jula 2027. godine.
"Za privrednike koji imaju veliki broj takvih transakcija biće važno da uspostave odgovarajuće evidencije i obezbede potpunu dokumentaciju. Podaci će morati da budu pravilno i blagovremeno evidentirani kako bi se izbegla odstupanja u poreskim evidencijama“, ističe Janković Dejanovski.
Naša sagovornica savetuje da bi prelazni period predviđen izmenama propisa o elektronskim otpremnicama trebalo iskoristiti za proveru internih procedura, povezivanje informacionih sistema i obuku zaposlenih. Do 1. januara 2027. godine određene greške u iskazivanju podataka u elektronskim otpremnicama i prijemnicama neće se uzimati u obzir u postupcima nadzora, u skladu sa predviđenim prelaznim režimom.
"Privrednici bi taj period trebalo da iskoriste za usklađivanje dokumentacije koja prati kretanje robe sa podacima u elektronskim sistemima, kao i za uspostavljanje postupaka za pravovremeno otkrivanje i ispravljanje grešaka. Naknadna ispravka, međutim, ne znači automatski oslobađanje od prekršajne odgovornosti, jer to zavisi od konkretnog zakonskog rešenja i okolnosti slučaja“, navodi Janković Dejanovski.
Koja odstupanja mogu privući pažnju poreskih organa?
Sa povećanjem količine strukturiranih elektronskih podataka raste i mogućnost automatskog prepoznavanja neusaglašenosti između različitih evidencija. U takvom okruženju posebnu pažnju zahtevaće nekoliko situacija.
"Jedna od njih je neusaglašenost elektronskih faktura između dobavljača i kupca. Problem može nastati kada dobavljač izda elektronsku fakturu i evidentira obračunati PDV, dok kupac istu transakciju ne evidentira na odgovarajući način. Uzrok može biti neblagovremeno knjiženje, osporavanje fakture, naknadna korekcija ili neka druga okolnost“, naglašava naša sagovornica i dodaje da je zato važno razlikovati formalnu neusaglašenost od stvarne poreske nepravilnosti.
Redovno usaglašavanje otvorenih faktura i provera evidentiranih poslovnih događaja trebalo bi da smanje rizik od grešaka. Kao drugi mogući povod za dodatnu proveru, prema njenim rečima, jesu odstupanja između carinskih podataka i poslovne dokumentacije.
"Razlike u vrednosti, količini ili vremenu evidentiranja robe mogu zahtevati dodatnu analizu, naročito nakon što elektronski sistem omogući širi uvid u podatke iz carinskih deklaracija. Privrednici će morati da raspolažu dokumentacijom kojom mogu da objasne takva odstupanja“, objašnjava Janković Dejanovski.
Pažnju će zahtevati i kašnjenja u elektronskom evidentiranju PDV-a. Čak i kada sama transakcija nije sporna, neblagovremeno unošenje podataka može dovesti do razlika između poslovnih knjiga, elektronskih evidencija i poreske prijave. Zbog toga će biti neophodno precizno utvrditi odgovornosti zaposlenih, organizovati interne kontrole i poštovati propisane rokove.
Posebno će se pratiti i značajnije razlike između preliminarne i konačne PDV prijave. Ako se podaci u konačnoj prijavi razlikuju od onih koje je automatski generisao SEF, poreski obveznik trebalo bi da bude u mogućnosti da obrazloži izvršene korekcije.
"Razlike mogu nastati zbog transakcija koje nisu obuhvaćene raspoloživim podacima, drugačijeg poreskog tretmana ili naknadno utvrđenih činjenica. Zbog toga je važno da svaka značajna korekcija bude potkrepljena dokumentacijom i odgovarajućim poreskim obrazloženjem. Ipak, ne treba pretpostaviti da će svako odstupanje automatski dovesti do kontrole“, smatra Janković Dejanovski.
Automatizacija ne može da zameni stručnu procenu
Digitalizacija poreskih evidencija može da doprinese većoj transparentnosti poslovanja, smanjenju prostora za nepravilnosti i efikasnijem poreskom nadzoru. Kada su podaci potpuni i pravilno evidentirani, automatizacija može da ubrza obradu dokumentacije i smanji deo administrativnog opterećenja.
Međutim, problem nastaje kada se od elektronskog sistema očekuje da bez greške prepozna i obradi sve specifičnosti poslovnih događaja. SEF predstavlja važan izvor podataka, ali ne može da zameni razumevanje poslovne suštine transakcije, pravilnu primenu poreskih propisa i stručnu procenu računovođe ili poreskog savetnika.
"Dodatni pritisak na privredu i računovodstveni sektor stvaraju tehnički problemi, poput prekida rada državnih servera, sporosti sistema i poteškoća u sinhronizaciji računovodstvenih i ERP programa putem API-ja. Ako elektronski sistem nije dostupan neposredno pred zakonski rok, poreski obveznik može se suočiti sa problemom koji nije nastao njegovom krivicom“, navodi naša sagovornica.
Zbog toga je potrebno preciznije urediti pravnu zaštitu u slučaju tehničkih zastoja. Kada obveznik može da dokaže da je blagovremeno pokušao da ispuni obavezu, ali da to nije bilo moguće zbog problema na strani sistema, trebalo bi da postoje jasna pravila o dokazivanju takvih okolnosti i postupanju nadležnih organa.
"Važno je unapred definisati način evidentiranja prekida rada sistema, dokaze koji se prihvataju i pravne posledice za poreske obveznike. Time bi se smanjila pravna neizvesnost i omogućilo ujednačeno postupanje u sličnim situacijama“, ističe poreska savetnica.
Složene transakcije zahtevaju preciznija uputstva
Na pitanje šta bi trebalo dodatno unaprediti i sprovesti u vidu novih poreskih propisa Janković Dejanovski kaže da dodatni prostor za unapređenje postoji u načinu evidentiranja složenih poslovnih događaja koji se ne mogu uvek jednostavno obraditi prema standardnim scenarijima. Među njima su prefakturisanje troškova, višestruke asignacije, naknadni povraćaj robe i korekcije transakcija nakon dužeg vremenskog perioda.
"U takvim slučajevima računovodstveni tretman mora da odgovara stvarnoj poslovnoj situaciji i raspoloživoj dokumentaciji. Elektronski sistem trebalo bi da omogući pravilno evidentiranje ovih događaja, umesto da dodatno komplikuje postupanje zbog nedovoljno preciznih tehničkih ili administrativnih pravila“, smatra naša sagovornica.
Takođe, ona kaže da je potrebno unaprediti i povezivanje sistema elektronskih faktura sa sistemom e-fiskalizacije. Posebno su značajne situacije u kojima je promet već evidentiran preko fiskalnog računa, a kupac naknadno zatraži elektronsku fakturu.
"Sistem mora jasno da omogući pravilno evidentiranje takvog događaja i spreči dvostruko iskazivanje istog prometa u poreskim evidencijama. To podrazumeva usklađena pravila, jasna uputstva i pouzdanu razmenu podataka između sistema“, navodi poreska savetnica i dodaje da je jednako je važno precizno definisati pravila za ispravku nenamernih grešaka i njihovu vezu sa prekršajnom odgovornošću.
Potrebno je jasno razlikovati nenamerne propuste od namernog izbegavanja poreskih obaveza, kao i utvrditi kada ispravka utiče na odgovornost obveznika.
"Promene koje počinju da se primenjuju od 2027. godine zato zahtevaju ozbiljnu pripremu privrede, računovođa i poreskih savetnika. Pored usklađivanja softvera i internih procedura, ključni će biti kvalitet podataka, pouzdanost elektronskih sistema i jasna pravila za postupanje u složenim poslovnim situacijama. U digitalnom poreskom okruženju odgovornost za tačnost i blagovremenost podataka postaje još značajnija, ali automatizacija ne može da bude zamena za stručnu procenu i pravnu sigurnost privrede“, zaključuje Nataša Janković Dejanovski, poreska savetnica iz Numera grupe.
Kurir Biznis/Biznis.rs