Matematičar izračunao gde je 10.000 evra donelo najveću zaradu: Toni Milun uporedio tri načina ulaganja
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Toni Milun je uporedio ulaganje od 10.000 evra u S&P 500, investiciono zlato i nekretninu u Hrvatskoj bez izdavanja. U periodu od 1. januara 2021. do 1. januara 2024. najviše je doneo ETF koji prati S&P 500, na 14.740 evra.
- U druga dva posmatrana perioda najbolji rezultat ostvarilo je investiciono zlato, dok nekretnine nisu bile pobednik ni jednom. Milun zaključuje da je diverzifikacija bolja strategija jer zavisi od perioda.
- Kada je uračunao i izdavanje stana, nekretnina bi mogla da donese još 1.000 do 2.000 evra za tri godine, ali bi i dalje u nekim slučajevima ostala iza zlata i S&P 500.
Nekretnine se često smatraju jednom od najsigurnijih i najboljih investicija, posebno među ljudima koji ne žele da previše rizikuju sa svojim novcem. Međutim, da li je kupovina stana ili kuće zaista najbolji način ulaganja, naročito ako se nekretnina ne izdaje?
Poznati matematičar Toni Milun odlučio je da napravi računicu nakon razgovora sa jednim poznanikom koji je bio uveren da su nekretnine najbolja investicija.
"Kaže mi poznanik pre neki dan: ‘Uložio bih u nekretnine jer je to najbolja investicija.’
Ja: ‘Dobro, misliš da je izdaješ?’
Poznanik: ‘Ne, podstanari bi mi je uništili.’
Pa da napravimo malo poređenje“, naveo je Milun.
On je uporedio ulaganje od 10.000 evra tokom tri godine u tri različite klase imovine: ETF koji prati indeks S&P 500, uključujući dividende, nekretninu u Hrvatskoj bez izdavanja i poreza, kao i investiciono zlato.
Prema njegovoj računici, za period od 1. januara 2021. do 1. januara 2024. godine pobednik bi bio fond koji prati S&P 500. Početnih 10.000 evra u tom slučaju bi poraslo na 14.740 evra.
U druga dva posmatrana perioda najbolji rezultat ostvarilo je investiciono zlato.
Nekretnine nisu bile najbolje
Milun je posebno analizirao šta se dešava sa nekretninom koja se ne izdaje.
"Iako su cene nekretnina u Hrvatskoj ‘ludo’ rasle, ni u jednom navedenom periodu nisu bile pobednik. Zlato i S&P 500 bili su ‘luđi’“, naveo je matematičar.
Njegov zaključak je da je diverzifikacija, odnosno ulaganje u više različitih klasa imovine, korisna strategija jer se najbolja investicija razlikuje u zavisnosti od perioda.
Milun je naglasio i da je računica napravljena na osnovu 10.000 evra samo radi lakšeg poređenja. Iako se za taj novac ne može kupiti nekretnina, iznosi mogu da se pomnože sa 20 ili 30, a odnos rezultata bi ostao isti.
Kod nekretnina je računao model "kupi i drži“, bez prihoda od izdavanja, poreza i ulaganja u nameštaj. Ukoliko bi se nekretnina izdavala, rezultat bi bio bolji.
Izdavanje menja računicu
U komentarima su Miluna pitali kako bi izgledala računica kada bi se nekretnina izdavala, pa je napravio i tu procenu.
Prema njegovim navodima, na prihod od nekretnine moglo bi da se doda između 1.000 i 2.000 evra za tri godine, u zavisnosti od toga da li se stan izdaje turistima ili dugoročno.
Kod dugoročnog najma, odnosno izdavanja podstanarima, dodatna zarada bila bi bliža iznosu od 1.000 evra. Sa druge strane, atraktivna nekretnina u centru grada, koja se kratkoročno izdaje turistima i popunjena je oko 200 dana godišnje, mogla bi da donese i približno 2.000 evra dodatnog prihoda.
"To znači da bi nekretnine bile pobednik u prvom slučaju, ali bi opet u poslednjem bile na poslednjem mestu“, zaključio je Milun.
On je istovremeno podsetio da ostvareni prinosi iz prošlosti nisu garancija budućih rezultata.
Kurir Biznis/Dnevno.hr