Hrvati masovno pohrlili u šume, usledilo razočarenje: Evo šta se dešava i zašto je propala zarada
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Sezona vrganja u Hrvatskoj je podbacila zbog velike suše, pa berači u šumama uglavnom ne nalaze gljive. Iako kilogram vrganja vredi oko 30 evra, zarada je izostala.
- Gljivari upozoravaju i na smeće, prekopano zemljište i prekomerno branje, uz sve više ljudi bez sertifikata koji sakupljaju gljive.
Sezona branja pačuraka pre svega vrganja je u punom jeku, a šume širom Hrvatske ponovo su privukle brojne berače u potragu za ovim cenjenim šumskim gljivama. U Paki se i ove godine okupilo stotinak ljubitelja ovih šumskih plodova. Iako kilogram vrganja na tržištu dostiže i 30 evra, gljivari upozoravaju na nekontrolisano branje, smeće u šumama i svojevrsni "gljivocid“.
- U devet smo krenuli u šumu i upravo smo izašli. Pronašla sam ono što ja nikada ne bih jela. Zato što berem samo lisičarke i vrganje i samo to koristimo u ishrani - ispričala je za HRT Jelena iz Cestice.
Međutim, vrganjima ni traga.
- Kako da vam kažem, nema ni "G" od gljiva, ni "V" od vrganja. Nema ničega. Valjda zbog suše - rekao je Božidar Mežnarić iz Koprivnice.
Izuzetno sušno vreme jedan je od razloga zbog kojih je ovogodišnja sezona podbacila.
- Ono što gljivama najviše nedostaje jeste vlaga. Ove godine je nije bilo. Nije bilo dovoljno vlage da bi se gljive pojavile, da bi nam se pokazale iznad zemlje, na panjevima ili bilo gde drugde - objasnio je Branko Bartolić iz Hrvatskog mikološko-gljivarskog saveza.
Vrganj je u Paki decenijama predstavljao i dodatni izvor prihoda, pa su ga meštani prodavali uz staru putnu trasu Varaždin - Zagreb.
- Ovde ljudi dolaze i na različite planinarske šetnje, u obilazak tvrđave Paka, gde se tokom celog dana održava program, a odlaze i do tvrđave Čanjevo, koja je u blizini. Imamo i najveću dabrovu branu u Varaždinskoj županiji, gde se takođe tokom celog dana održavaju predavanja - navela je direktorka Turističke zajednice Novog Marofa Renata Horvati.
Smeće, prekopano zemljište i gljive koje se beru bez potrebe samo su neki od problema na koje upozoravaju gljivari.
- Nema vrganja, ali ima plastike. To je strašno. Zapravo je trebalo da organizujemo akciju čišćenja, to bi bilo mnogo bolje - smatra Goranka Mežnarić iz Koprivnice.
- Nažalost, ima previše komercijalnih sakupljača, ali i onih koji se lažno predstavljaju kao komercijalni sakupljači, a uopšte nemaju sertifikat za komercijalno sakupljanje ili sakupljanje gljiva. Oni, nažalost, neću sada imenovati niti izdvajati neke grupe ljudi, ali rade svojevrsni "gljivocid" po šumama - upozorio je Bartolić.
Zbog nestašice vrganja, cena ovogodišnjeg ulova kreće se oko 30 evra za kilogram.
Biznis Kurir/Dnevno.hr