Doživotno izdržavanje ili stan na poklon: Kada se nekretnina upisuje u katastar i šta naslednici mogu da ospore
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Stan poklonjen za života i stan iz ugovora o doživotnom izdržavanju najčešće ne ulaze u ostavinu, ali poklon može uticati na nužni deo naslednika.
- Naslednici mogu da ospore doživotno izdržavanje ako je ugovor nevažeći ili ako je pri zaključenju bila izvesna skora smrt primaoca, uz rokove od godinu i tri godine.
Stan koji je vlasnik poklonio za života i stan obuhvaćen ugovorom o doživotnom izdržavanju najčešće se neće deliti u ostavinskom postupku. Međutim, ugovor o doživotnom izdržavanju ili poklon stana ne ostavljaju iste posledice: poklon može uticati na obračun nužnog dela, dok se iz imovine obuhvaćene punovažnim ugovorom o izdržavanju nužni naslednici ne mogu namiriti.
Zbog toga izostanak stana iz ostavinskog rešenja ne znači automatski da naslednici nemaju pravo na sudsku zaštitu. Presudno je na osnovu kog ugovora je nekretnina preneta, da li je ispoštovana propisana forma i postoji li zakonski razlog da se ugovor ospori.
Ugovor o doživotnom izdržavanju ili poklon stana
Kod poklona vlasnik bez naknade prenosi stan drugom licu. Ugovor mora da bude potvrđen kod javnog beležnika, a poklonoprimac pravo svojine na nekretnini stiče upisom u katastar. Ako je prenos završen za života poklonodavca, stan u trenutku njegove smrti više nije njegova imovina i zato se ne pojavljuje kao deo zaostavštine.
Kod doživotnog izdržavanja primalac ostaje vlasnik stana do smrti. Davalac se zauzvrat obavezuje da ga izdržava, brine o njemu i, ako ugovorom nije drugačije uređeno, obezbeđuje mu stanovanje, hranu, odeću, negu, lečenje i druge svakodnevne potrebe.
Prema Zakonu o nasleđivanju, ugovor može obuhvatiti samo tačno određene stvari i prava koja postoje u trenutku njegovog zaključenja. Svojina na njima prelazi na davaoca posle smrti primaoca izdržavanja.
Stan iz ugovora o doživotnom izdržavanju ne služi za nužni deo
Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Beležnik je dužan da ugovornike upozori da imovina navedena u ugovoru ne ulazi u zaostavštinu primaoca i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici. Bez tog upozorenja i odgovarajuće napomene ugovor je ništav.
To znači da deca, bračni drug ili drugi naslednici ne mogu zahtevati deo stana samo zato što bi im pripao da ugovor nije zaključen. Nezadovoljstvo načinom na koji je vlasnik raspolagao nekretninom nije dovoljan razlog za poništaj ugovora.
Položaj davaoca izdržavanja može se obezbediti upisom odgovarajuće zabeležbe u katastar, dok podatke o nekretnini i pravima na njoj proverava i javni beležnik prilikom potvrđivanja ugovora.
Kada naslednici mogu da ospore doživotno izdržavanje
Zakon naslednicima ipak ostavlja mogućnost da pred sudom traže poništaj. Poseban razlog postoji kada zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora nije postojala nikakva neizvesnost za davaoca – odnosno kada je skora smrt primaoca bila izvesna, pa ugovor nije imao svoju uobičajenu neizvesnu prirodu.
Poništaj po tom osnovu mogu tražiti zakonski naslednici u roku od godinu dana od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca. Jednogodišnji rok ne može početi pre njegove smrti.
Punovažnost ugovora može se osporavati i zbog nepoštovanja propisane forme, nesposobnosti ugovornika za rasuđivanje, prinude, prevare ili drugih nedostataka saglasnosti volja. Ipak, onaj ko pokreće spor mora svoje tvrdnje i da dokaže. Sama činjenica da je davalac izdržavanja nasledio vredan stan ne potvrđuje da je ugovor bio prividan ili nezakonit.
Poklonjeni stan može uticati na nužni deo
Kada se bira ugovor o doživotnom izdržavanju ili poklon stana, najveća razlika za buduće naslednike vidi se upravo kod nužnog dela. Poklonjeni stan se ne vraća automatski u zaostavštinu, ali njegova vrednost može biti uključena u osnovicu prema kojoj se računa nužni deo.
U obračun ulaze svi pokloni koje je ostavilac dao zakonskim naslednicima, bez obzira na to kada su učinjeni. Pokloni osobama koje nisu zakonski naslednici računaju se ako su dati tokom poslednje godine ostaviočevog života. Vrednost stana utvrđuje se prema cenama u vreme obračuna, ali prema njegovom stanju u trenutku poklanjanja.
Deci, usvojenicima, njihovim potomcima i bračnom drugu pripada nužni deo u visini polovine onoga što bi dobili po zakonskom redu nasleđivanja. Kada je taj deo povređen, nužni naslednik može tražiti novčanu dopunu, a pod zakonskim uslovima i vraćanje poklona u obimu potrebnom za njegovo namirenje. Zahtev zbog poklona mora se podneti u roku od tri godine od smrti ostavioca.
Zato naslednici ne bi trebalo da pitaju samo da li je stan ušao u ostavinu. Važnije je da utvrde kada je i kome prenet, da li je ugovor punovažan i da li je povređen nužni deo. Kod poklona se najčešće osporavaju posledice besplatnog raspolaganja, dok kod doživotnog izdržavanja prvo mora pasti sam ugovor – dok on važi, stan obuhvaćen njime ne ulazi u nasledstvo.
Biznis Kurir/Nekretnine.rs