Kada se umetnost i menadžment sretnu: POZORIŠNA ROLA U KORPO SVETU
Sunčica Mitrović diplomirala je glumu, ali ju je profesionalni put odveo u svet korporativnih komunikacija. Danas spaja oba sveta – umetnost i organizaciju – u jedinstven koncept kulturnog prostora
Kada je svetla pozornice zamenila plavim svetlima kompjuterskog ekrana, Sunčica Mitrović nije ni slutila da će je posao u korporaciji vratiti njenoj prvoj ljubavi – glumi i pozorištu. Karijerna priča ove diplomirane glumice zaista je filmska, sa preokretom kakav se viđa u holivudskim blokbasterima. U kompaniju Mozzart došla je pre dve i po godine na poziciju Specijaliste za korporativne komunikacije, a tad nije mogla ni da pretpostavi da će je nova profesionalna uloga vratiti „daskama koje život znače“. Fakture je zamenila dramskim tekstovima, a ugovore o donaciji onim o autorskom delu. Umesto sa knjigovođama i dobavljačima komunicira sa tehničarima zvuka i rasvete, a umesto nedeljnih izveštaja priprema pozorišni repertoar. Stare kolege glumce sada dočekuje u novom prostoru Fondacije Mozzart na Dorćolu. U ovom teatru humanosti Sunčica je dobila zapaženu rolu, ali ne na sceni, već iza kulisa gde vodi računa o tome da kada se reflektori upale sve funkcioniše besprekorno.
Radni dan žene u korpo svetu pun je izazova, ali kako izgleda jedan radni dan u Fondaciji Mozzart?
Uz operativne poslove, dan počinje sastancima o novim projektima i zadacima koji su pred nama. Sa potencijalnim saradnicima održavamo sastanke i tražimo najbolje rešenje da učinimo mogućim i one izazove koji u prvi mah deluju neizvodljivo. Ideje se brzo konkretizuju, probleme rešavamo u trenutku jer nema vremena za odlaganje... Svi smo, od upravitelja do ostalih saradnika, stalno dostupni i spremni za svaku vrstu pomoći i sugestije. Onda se nastavlja sa pripremama za večernji događaj. Od komunikacije sa producentima, tehnikom, hostesama, do komunikacije sa publikom i učesnicima, nižu se naizgled sitne obaveze koje moramo da obavimo kako bi sa bine zasijalo samo najbolje.
Kako birate šta će se naći na repertoaru i kako izgleda proces pripreme jedne predstave u fondaciji?
Kada je otvoren prostor fondacije svi smo sa velikom radošću i odgovornošću počeli da tragamo za kvalitetnim programskim sadržejem, a publika je prepoznala prostor kao novo mesto u gradu u kome se odvija kvalitetan kulturni život. I kada se prostor iz galerijskog isprofilisao u pravi teatar humanosti, uz veliku i nesebičnu podršku kompanije dobio je i novi izgled, a na repertoaru su se našle predstave, koncerti, večeri poezije na kojima bi nam pozavideli mnogi. Nabrojaću samo neke: „Zagonetne varijacije“, „Prah“, „Naši dani“, „Anđela“, „Bogojavljanje“, večeri poezije Pera Zupca, Marka Miloševića, Mirjane Bobić Mojisilović, Poezija živa Neše Milovanovića, koncerti kvarteta Experience, Rocher, Borisa Režaka...
Preporuka za predstavu koja treba da se pogleda u Fondaciji Mozzart?
Pored predstava koje sam već pomenula, svakako želim da preporučim veliki povratak Branka Ćopića na scenu predstavom „Bašta sljezove boje“, u režiji Egona Savina i izvođenju Nebojše Milovanovića, koja je prvi produkcijski poduhvat Fondacije Mozzart. Predstava koju svakako ne smete propustiti da pogledate u našem teatru humanosti.
Promo