Slušaj vest

Tvrdnja da „pet minuta disanja može da resetuje telo“ često zvuči kao wellness kliše. Ipak, iza nje stoji nešto mnogo prizemnije i ozbiljnije: fiziologija nervnog sistema.

Disanje je jedinstveno jer je istovremeno automatska i svesna funkcija. Za razliku od srčanog ritma ili krvnog pritiska, na dah možemo namerno da utičemo — i time direktno da pošaljemo signal telu da promeni način rada.

Direktna linija do nervnog sistema

Kada disanje postane sporije i dublje, posebno kada se produži izdah, aktivira se parasimpatički deo autonomnog nervnog sistema, preko vagusnog nerva. To je isti sistem koji učestvuje u oporavku, varenju i regulaciji stresa.

U praksi to znači da telo prelazi iz režima „stalne pripravnosti“ u režim smirenja. Ovaj prelaz nije subjektivan osećaj — on se meri.

Merljivi efekti u roku od nekoliko minuta

Brojna istraživanja i klinička merenja pokazuju da se već nakon 3–5 minuta svesnog, sporog disanja mogu registrovati:

  • smanjenje srčane frekvencije

  • povećanje varijabilnosti srčanog ritma (HRV), pouzdanog pokazatelja otpornosti organizma na stres

  • smanjena aktivnost simpatičkog nervnog sistema

  • promene u obrascima moždane aktivnosti povezane sa pažnjom i smirivanjem

Ovi parametri se prate putem EKG-a, respiratornih senzora i neurofizioloških merenja, i koriste se u medicini, psihologiji i sportskim naukama.

shutterstock_2703154505.jpg
Foto: Shutterstock


Šta znači da se menjaju „parametri krvi“

Disanjem direktno utičemo na odnos kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Taj odnos je ključan jer utiče na:

  • kiselost (pH) krvi

  • širenje i skupljanje krvnih sudova

  • efikasnost kojom ćelije koriste kiseonik

Sporo i kontrolisano disanje stabilizuje nivo ugljen-dioksida, što poboljšava isporuku kiseonika tkivima. Ove promene su blage i privremene, ali sasvim dovoljne da pokrenu kaskadu smirujućih reakcija u telu.

Drugim rečima, nije reč o „magiji“, već o preciznoj regulaciji sistema koji stalno funkcioniše ispod naše svesti.

Zašto mozak ovo doživljava kao olakšanje

Mozak stalno tumači signale iz tela. Kada disanje postane sporije i ujednačeno, mozak dobija informaciju da pretnja nije prisutna. Kao odgovor, smanjuje se proizvodnja hormona stresa i poboljšava se sposobnost fokusiranja i donošenja odluka.

Zbog toga se tehnike svesnog disanja danas koriste kao standardna podrška u:

  • terapijama anksioznosti

  • kardiološkoj rehabilitaciji

  • upravljanju stresom i burnout-om

  • treninzima mentalne otpornosti

Mali reset sa velikim dometom

Pet minuta svesnog disanja neće promeniti život preko noći. Ali može da uradi nešto važno: da prekine automatski stresni odgovor i vrati telo u ravnotežu — brzo, bez opreme i bez osećaja odricanja.

U tom smislu, disanje nije trik, već jedan od najbržih načina da utičemo na sopstvenu fiziologiju. Nauka danas potvrđuje ono što često zaboravljamo:
male promene u ritmu mogu imati veliki efekat na ceo sistem.