Slušaj vest

Ove ćelije su poznate kao aneuploidne ćelije i imaju abnormalan broj hromozoma. Oni su uobičajeni kod invazivnog raka dojke, a smatra se da neravnoteža hromozoma omogućava raku da se širi i izbegne imunološku odbranu tela.

Sada se čini da aneuploidne ćelije mogu biti prisutne čak i kada nema raka na vidiku. Istraživači sa Univerziteta Teksas i Medicinskog koledža Bejlor u Teksasu pronašli su ih u uzorcima tkiva dojke 49 zdravih žena.

- Uvek su nas učili da normalne ćelije imaju 23 para hromozoma, ali izgleda da je to netačno jer je svaka zdrava žena koju smo analizirali u našoj studiji imala nepravilnosti, što dovodi do veoma provokativnog pitanja kada se rak zapravo javlja - kaže Nicholas Navin, biolog iz Centra za rak MD Anderson na Univerzitetu Teksas.

Istraživač raka ili onkolog koji vidi genomsku sliku ovih normalnih ćelija tkiva dojke klasifikovao bi ih kao invazivni rak dojke.

zdrave ćelije shutterstock_2356223311.jpg
Uvek su nas učili da normalne ćelije imaju 23 para hromozoma, ali istraživači sada preispituju tu tvrdnju Foto: Shutterstock

Kod starijih žena ćelijske promene su se češće javljale 

Koristeći tehnike uključujući jednoćelijsko sekvenciranje, tim je identifikovao znake aneuploidije, koji su bili prisutni u oko tri procenta ukupnih ćelija epitela dojke analiziranih za svaku ženu. Epitelne ćelije oblažu unutrašnjost i spoljašnjost tela i smatra se da su mesto gde počinje rak.

Većina aneuploidnih ćelija pokazala je promene u broju kopija, gde se segmenti DNK dupliraju ili brišu. Smatra se da posebno ove modifikacije utiču na progresiju raka.

Što su žene bile starije, ove ćelijske promene su se češće javljale. Najčešće promene – dodatne kopije 1q hromozoma i nedostajućih 10q, 16q i 22 hromozoma – takođe se vide kod raka dojke.

Drugi nalaz je bio da su aneuploidne ćelije uglavnom pronađene u dve loze ćelija dojke koje su uključene u lučenje mleka: pozitivan receptor luminalnog hormona (LumHR) i luminalni sekretor (LumSec). Ovo sugeriše da se različite vrste raka dojke mogu razviti iz različitih linija.

laboratorija shutterstock_2321264415.jpg
Ovo istraživanje postavilo je mnoga pitanja o tome kako normalno, zdravo tkivo zapravo izgleda Foto: Shutterstock

Ovo ne znači da svi ljudi žive u prekancerogenom stanju

Šta ovo sve znači još uvek nije jasno – ali postavlja mnoga pitanja o tome kako normalno, zdravo tkivo zapravo izgleda, kako se mogu izbeći potencijalni lažni pozitivni rezultati i koji faktori rizika mogu da odrede da li aneuploidne ćelije postanu kancerogene ili ne.

- Ovo ima prilično velike implikacije ne samo za polje raka dojke, već potencijalno za više tipova raka. Ovo ne znači nužno da svi ljudi žive sa prekancerom, ali moramo razmisliti o načinima da sprovedemo veće studije kako bismo razumeli implikacije za razvoj raka - kaže Navin.

Istraživači misle da bi pristup koji su ovde koristili mogao dobro da otkrije aneuploidne ćelije u drugim delovima tela - i doprinese našem razumevanju kako i druge vrste raka počinju.

Budući rad u ovoj oblasti neće dovesti samo do novih uvida u nastanak raka, već će početi da se bavi fundamentalnim pitanjem kada rak zaista postaje rak, pišu istraživači u svom objavljenom radu.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.

Web kaj teksta AZ(1) (1).jpg
Prevencija kao garancija Foto: Prevencija kao garancija

Prenela: O.M.

Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs