Hrvatski penzioneri zbog siromaštva krčme poslednje što imaju: Odriču se stanova da ne bi bili gladni
- U Hrvatskoj je prošle godine 39,4 odsto osoba starijih od 65 godina bilo u riziku od siromaštva, a među samcima taj udeo je bio 64,4 odsto.
- Stranka penzionera upozorava da povećanja penzija ne prate rast troškova i da su starijima potrebni nega, podrška i veće uključivanje u društvo.
- Tokom 2025. upisano je 6.321 ugovor o doživotnom i dosmrtnom izdržavanju, što pokazuje rast potrebe starijih da nekretninu menjaju za obroke i osnovnu negu.
Mnogim penzionerima penzija nije dovoljna za život, pa jedva sastavljaju kraj s krajem. Koliko je situacija ozbiljna, pokazuju i zvanični podaci Državnog zavoda za statistiku Hrvatske (DZS), prema kojima je prošle godine čak 39,4 odsto osoba starijih od 65 godina bilo u riziku od siromaštva. Među samcima u toj starosnoj grupi taj udeo dostigao je zabrinjavajućih 64,4 odsto.
Prema istim podacima, prag rizika od siromaštva za osobu koja živi sama iznosio je 9.034 evra godišnje, odnosno približno 753 evra mesečno. To znači da su osobe čiji je raspoloživi prihod bio manji od tog iznosa pripadale grupi izloženoj riziku od siromaštva.
Na težak položaj starijih građana ponovo je upozorila Stranka penzionera, povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti, koji se obeležava 17. oktobra. Njen predsednik Lazar Grujić upozorava da povećanja penzija nisu dovoljna da isprate rast životnih troškova i smatra da bez kontinuiranog pritiska na vlast ne bi bilo ni dosadašnjih povećanja, piše portal Mirovina.hr.
Rizik od siromaštva
Grujić ističe da problem siromaštva ne može da se reši isključivo novčanim naknadama, jer su starijim osobama potrebni i odgovarajuća nega, društvena uključenost i uslovi za dostojanstven život.
Prema podacima DZS-a, stopa rizika od siromaštva u Hrvatskoj iznosi 19,5 odsto, dok se 20,7 odsto stanovništva nalazi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Među penzionerima stopa rizika od siromaštva dostiže 36,3 odsto, a posebno su ugrožene osobe koje žive same.
Predsednik Stranke penzionera poručuje da borba protiv siromaštva mora da obuhvati i očuvanje ljudskog dostojanstva, obezbeđivanje jednakih mogućnosti i učešće starijih građana u društvenom životu.
Pritom upozorava da finansijski problemi predstavljaju samo deo teškoća sa kojima se suočavaju stariji građani. Bolest, nemoć i potreba za svakodnevnom pomoći dodatno otežavaju njihov položaj, naročito kada nemaju članove porodice koji bi mogli da brinu o njima.
Veliki problem predstavlja i nedovoljno razvijena palijativna nega, zbog čega se brojne porodice same suočavaju sa brigom o teško bolesnim članovima. Grujić podseća da su i Evropska komisija i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozoravale na nedovoljne kapacitete institucionalne dugotrajne nege za siromašne, starije i nemoćne osobe.
Prema njegovom mišljenju, neophodno je razvijati sistem pomoći na svim nivoima kako starije osobe ne bi bile prepuštene same sebi.
Sklapaju ugovore o izdržavanju
O razmerama problema, upozorava Grujić, govore i podaci o ugovorima o doživotnom i dosmrtnom izdržavanju. Prema podacima koje je izneo, javni beležnici i sudovi tokom 2025. godine upisali su u odgovarajući registar 6.321 ugovor o doživotnom izdržavanju, što predstavlja povećanje od 22,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
"Tokom 2025. godine javni beležnici i sudovi upisali su u Registar ugovora o doživotnom i dosmrtnom izdržavanju 6.321 ugovor, što pokazuje da je broj osoba kojima je potrebno izdržavanje čak 22,5 odsto veći nego 2024. godine. Ovi ljudi nisu imali drugu mogućnost nego da svoju nekretninu, koju su gradili celog života, zamene za obroke i osnovnu negu. Reč je o ugovorima o doživotnom izdržavanju, kod kojih se imovina prenosi nakon smrti. Međutim, čak 1.446 osoba moralo je da sklopi ugovor o dosmrtnom izdržavanju, kod kojeg se imovina prenosi odmah“, upozorava predsednik Stranke penzionera.
U Stranci penzionera posebno ističu važnost programa namenjenih građanima starijim od 65 godina. Smatraju da bi uključivanje tih osoba u društvene aktivnosti i obezbeđivanje neophodne podrške mogli da ublaže posledice siromaštva.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
