PROPAST ŠEST KINESKIH MEGABANAKA: Kamatne marže padaju na rekordno nizak nivo, da li je pekinška injekcija kapitala spas?
Povećanje broja štediša i vladin podsticaj za povećanje kredita vrše pritisak na kreditore
Glavni pokazatelj profitabilnosti najvećih kineskih banaka pao je na najniži nivo u istoriji, jer usporavanje privrede i vladin podsticaj za povećanje kredita opterećuju bankarski sektor zemlje.
Šest najvećih banaka u Kini po imovini zabeležilo je najniže neto kamatne marže — razliku između onoga što banka plaća na depozite i onoga što zarađuje na kreditima — u poslednjim danima, prema analizi Financial Times-a.
Prosečna marža kod šest državnih banaka, uključujući Bank of China i Industrial and Commercial Bank of China, najveću banku na svetu po imovini, bila je 1,48 odsto na kraju prošle godine, u poređenju sa 1,6 odsto godinu dana ranije. Poslednji put da je bila iznad 2 procenta bilo je 2021. godine.
Pad marže odražava sve veći pritisak na kineske državne banke dok vlasti pokušavaju da stimulišu privredu pogođenu dugotrajnim padom tržišta nekretnina i slabim poverenjem potrošača.
„Pre 2022. godine pad neto kamatne marže bio je prilično uobičajen za privredu koja počinje da usporava“, rekao je Džejson Bedford, bivši analitičar banaka u UBS-u. Ali najnoviji pad izazvan je smanjenjem kamatnih stopa na hipotekarne kredite, porastom depozita štediša na duži rok i promenom cena kredita za mala i srednja preduzeća, dodao je on.
Ove politike dovele su do toga da banke zarađuju manje na kreditima u odnosu na ono što plaćaju štedišama.
Kineske banke, među kojima su bile četiri najveće banke na svetu po imovini na kraju 2023. godine, prema podacima S&P Capital IQ, ozbiljno su pogođene odgovorom Pekinga na usporavanje privrede.
Vlada je smanjila kamatne stope, a jednogodišnja referentna kamatna stopa za kredite, koja je pokazatelj za stambene i korporativne kredite, sada iznosi 3,1 procenat, u poređenju sa 3,35 procenata u septembru.
Vlasti su smanjile kamate na hipotekarne kredite u septembru kao deo paketa stimulanata koji je obuhvatio i tržište akcija, a takođe su nastojale da podstaknu potrošačko zaduživanje u vreme kada je potražnja za kreditima opala i pretnja od deflacije postala ozbiljna.
Tokom vikenda, četiri od šest banaka saopštila su da će prikupiti 72 milijarde dolara, a Ministarstvo finansija je napravilo retku direktnu investiciju usled zabrinutosti zbog profitabilnosti.
„Ne smatram trenutnu rekapitalizaciju šest najvećih banaka povezanu sa adekvatnošću kapitala“, rekao je Džejson Bedford. „To ima sve veze sa podsticajem za kreditiranje — oni će uzeti tih 72 milijarde dolara i koristiti ih kao polugu.“
Zhang Hui, potpredsednik Banke Kine, rekao je na brifingu o prihodima prošle nedelje da će banka prioritet dati upravljanju neto kamatnim marginama.
Yao Mingde, viši izvršni potpredsednik Industrial and Commercial Bank of China, rekao je da će banka izbegavati ulazak u ratove cena, uključujući smanjenje kamatnih stopa kako bi privukla zajmoprimce.
Neto kamatna marža Banke Kine bila je 1,4 procenta na kraju 2024. godine, dok je Industrial and Commercial Bank of China imala maržu od 1,42 procenta. Bank of Communications je imala najnižu maržu među šest banaka, sa 1,27 procenata.
Nikolas Zhu, potpredsednik i viši kreditni službenik u Moody’s, rekao je da će Pekinška injekcija kapitala pomoći u rešavanju „slabe profitabilnosti“ banaka, koje su, kako je naveo, pogođene smanjenjem neto kamatnih marži.
BiznisKurir/Financial Times
ZNATE LI KOLIKO BI DANAS KOŠTAO "STOJADIN"! Vozila ga cela Juga, a 1972. prodavan je za oko 2.000 dolara