Sinta (24) i Devi (25) sa Balija su među 100.000 stranih radnika koji ove godine rade u građevinarstvu, poljoprivredi, turizmu i raznim drugim uslužnim delatnostima u Hrvatskoj.
Devojke već nekoliko nedelja rade u Trogiru, u jednom od tamošnjih studija za masažu. Posao su našle preko lokalne agencije na tom indonežanskom ostrvu, Devi prvi put radi u inostranstvu, a Sinta se već okušala u Turskoj. Imaju samo lepe reči o Trogiru, ljudima, hrani...
- Jako nam se sviđa ovde, ljudi su baš ljubazni - rekla je Sinta, a Devi dodaje: - Sviđaju mi se ljudi i grad, a i vreme je odlično.
Obe imaju jednogodišnju radnu dozvolu i njihovi planovi trenutno sežu tako daleko. Zasad ih muči samo nostalgija za porodicama i prijateljima, Sinta ima majku, oca i brata na Baliju, a Devi roditelje, dva brata, sestru i, kako kažu, mnogo, mnogo rođaka. Devi dolazi iz turističkog dela Balija, dok je oblast Sinte manje posećena od strane turista. Obe, međutim, nisu zadovoljne mogućnostima koje im se pružaju u njihovoj zemlji.
- Prosečne plate su između 250 i 350 evra - kaže Sinti, a Devi otkriva da su i njihove mesečne zarade bile u ovom proseku. Maserka na Baliju zarađuje oko 300 evra. U Hrvatsku su došle za skoro tri puta veću platu, ali će se kući vratiti sa više novca nego što su planirale.
Zadovoljna vlasnica dva salona za masažu, koja ih je zaposlila, kaže da je agencija ugovorila mesečnu platu od 800 evra, ali da će biti dodatno nagrađene.
- Za sada sam veoma zadovoljna kako rade i kako se odnose prema poslu. Dolaze na posao 15 minuta ranije, što je za mene normalno, a ne, kao što sam imala iskustva, da ulete u poslednji čas, dok klijent već čeka. Naše devojke bi napravile problem kada bih im, na primer, rekla da će sutradan i dalje raditi popodne umesto ujutru, što može da se desi jer prilagođavamo raspored klijentima koji ponekad moraju da promene termin u u poslednjem trenutku. To je naš posao. Za Sintu i Devi to nije problem. Pitala su me i da li postoji mogućnost da rade prekovremeno i, recimo, veoma su iznenađene što ne moraju ni sa kim da dele napojnicu – ovo je prvi utisak vlasnice salona.
Istina, nije bilo lako dovesti mlade Indonežanke u Hrvatsku. Procedura za izdavanje radnih dozvola se pokazala komplikovanom, a za rešavanje papirologije trebalo je tri i po meseca. Kao rezultat toga, devojke su stigle krajem jula umesto sredinom maja. Uz radno mesto u Trogiru, inače, imaju plaćeni smještaj i jedan obrok, a ako probni rok prođe kako je počeo, plata može samo da raste.
- Nije fer da zarađuju manje od naših devojaka... - smatra vlasnica salona, koja ima petoro zaposlenih, a i sama masira.
- Naravno, prvo sam pokušala da nađem masere u Hrvatskoj. U nekom trenutku, već pomalo očajna što na oglasu za posao ne mogu da nađem nikoga sa platom od 1.700 evra, greškom sam napisala da je uračunat smeštaj i tri obroka. Grešku sam shvatila tek kada je objavljen oglas i pomislila sam da će mi mobilni telefon pregoreti od poziva u takvim uslovima. Nisam mogla da verujem, samo dve devojke su me zvale zbog tog oglasa. A ni one, imala sam utisak, nisu imale žarku želju da rade – prepričava sagovornik.
Trenutno, pored stranih maserki sa Balija, zapošljava i jednu devojku iz susedne Bosne, koja uz platu od 1.500 evra ima i besplatan smeštaj i jedan obrok.
Od februara traži radnike
- Dve devojke su domaće, odavde, jedna je sa mnom od 2017. godine, a nisam ni pomislila kada sam ove godine proširila posao da ću morati da tražim zaposlene na drugim kontinentima. Počela sam da tražim radnu snagu još u februaru, u jednom trenutku sam čak platila agenciji za zapošljavanje da mi nađe zaposlene u Hrvatskoj, ali nije išlo. Jedna je htela da radi samo pola radnog vremena, druga nije htela da radi u dve smene, treća je želela posao samo do sredine leta jer posle ide na odmor, četvrta je insistirala da ima stan samo za sebe. ... - opisuje neuspešnu potragu sagovornik i priznaje:
- Mislim da sledeće godine neću više pokušavati u Hrvatskoj. Bali, možda Filipini, i to je to.
(Kurir.rs/Večernji list)
NE PROPUSTITE
