HRVATSKO TRŽIŠTE STANOVA MEĐU NAJSKUPLJIMA: Negde kvadrat ide i preko 5.000 evra - Koliko još ljudi ih može priuštiti?
Dok tržište nekretnina usporava, cene su i dalje veoma visoke, često i nedostupne delu građana. Statistike pokazuju da je tržište prošle godine opalo za 6,9 odsto, iako potražnja zapravo ne slabi. Međutim, broj kupljenih nekretnina je manji, a razlog tome su upravo cene.
Uz Bugarsku i Poljsku, Hrvatska je u poslednje dve godine zabeležila najveći porast cena nekretnina, koji iznosi čak 24 odsto. Prosečne cene kuća i stanova kreću se od 1.900 evra po kvadratnom metru u unutrašnjosti, preko 2.300 evra u Zagrebu, do oko 2.700 evra po kvadratu u priobalnim područjima.
- Ako analiziramo makroekonomske uslove, Hrvatska trenutno ima sve preduslove za visoku aktivnost na tržištu nekretnina. Uz rast zaposlenosti i plata, kao i porast stambenih kredita od gotovo deset odsto, svi su uslovi ispunjeni - naglasio je za HRT Goran Šaravanja, glavni ekonomista Hrvatske gospodarske komore.
Međutim, dešava se upravo suprotno. Razlog su cene, koje su često, naročito u Zagrebu i na obali, znatno više od navedenih proseka. Ali to nije sve. Prodajne cene su mnogo veće i od cene izgradnje kvadrata prostora. Hrvatska komora arhitekata (HKA) objavila je podatke o troškovima izgradnje raznih vrsta objekata u 2023. godini, koji pokazuju da je za gradnju pojedinog objekta, zavisno od njegove vrste i namene, potrebno značajno manje novca nego što plaćaju kupci.
Troškovi gradnje prikazani u tabeli HKA uključuju troškove iskopavanja građevinske jame, temeljenja, spoljnog zidanja, plafona, krovova, građevinske ugradnje i drugih građevinskih konstrukcija, kao i instalacija za odvod, vodovod, gas, grejanje, klimatizaciju, jaku struju i telekomunikaciju, te transportne uređaje, posebna postrojenja za upotrebu, automatizaciju zgrade i druge instalacije. Sve to se odnosi na izgradnju poslovnih zgrada, porodičnih kuća, porodičnih kuća s podrumom, porodičnih nizova, višespratnih zgrada, stambeno-poslovnih zgrada s 85 odsto stambene namene.
Najskuplji su kvadrati laboratorija i naučnih ustanova (2.910 evra po kvadratnom metru u proseku). Izgradnja kvadratnog metra zgrada za kulturu i religiju u proseku košta 2.733 evra, objekata za ugostiteljstvo 2.640 evra, medicinskih ustanova 2.101 evro, vrtića 1.976 evra, poslovnih zgrada 1.896 evra, hotela 1.861 evro, domova 1.718 evra... Izgradnja stanova je među jeftinijim.
Kada je reč o stambenim kvadratima, oni su značajno jeftiniji. Na primer, izgradnja kvadratnog metra stambeno-poslovne zgrade prošle godine stajala je u proseku 1.356 evra. Za izgradnju jednog kvadrata višespratne zgrade bilo je potrebno uložiti 1.297 evra. Kvadrat kuće bez podruma koštao je u izgradnji u proseku 893 evra, dok je s podrumom cena pala na prosečnih 871 evro.
Ovo pojeftinjenje kod porodičnih kuća moglo bi se preneti i na zgrade s podzemnim garažama. Naime, podzemne garaže su najjeftiniji objekti za izgradnju. Iako u njihovu cenu gradnje nisu uključeni troškovi instalacija za grejanje, transportnih uređaja, automatizacije i drugih instalacija, treba reći da je cena izgradnje kvadratnog metra podzemne garaže prošle godine iznosila u proseku 783 evra po metru kvadratnom. S površinom od, recimo, 15 kvadrata i cenama koje se kreću između 10 i 15.000 evra, ispada da cena parkirnog mesta u podzemnim garažama može biti i do 30 odsto viša od cene gradnje.
To, međutim, nije slučaj sa cenama stanova. S obzirom na to da se stanovi u novoizgrađenim zgradama prodaju po cenama od 5.000 evra po kvadratnom metru (ponekad čak i znatno višim), ispada da su njihove prodajne cene i do četiri puta veće od cene izgradnje. Ipak, to je rezultiralo razlikom između tražene i realizovane cene od čak 30 odsto.
biznis.kurir.rs/tportal
U SVETU NE POSTOJI TAKAV PROGRAM Ministar Mali o stambenim kreditima za mlade: Ako stan košta 100.000 evra, za učešće treba dati 1.000