Donedavno su oglasi u novinama ili na portalima, koji se bave izdavanjem stanova, bili prepuni naslova: "Student traži sobu u najam".
Međutim, takvu oglasi sada se viađju sve ređe. Sobu više gotovo da niko ne iznajmljuje, dok sa druge strane cene kirija u Beogradu su astronomski velike. Naime, prema rečima stručnjaka za nekretnine, garsonjera u glavnom gradu ne može da se nađe po ceni ispod 300 evra.
Uroš Jovanović iz agencije za nekretnine objašnjava da sobu više niko ne iznajmljuje, jer su se stil i način života značajno promenili, pa samim tim one više nisu primamljive ni studentima koji su ih do nedavno rado iznajmljivali.
"Način života se dosta promenio. Možda još neko traži sobu u najam, ali to je na nivou incidenta. Prosto mladi ljudi traže drugačiji životni komfor. Pre će uzeti sobu, ali u okviru nekog stana sa drugim cimerima. Nikako kao što je to bilo ranije, da iznajme sobu kod neke porodice ili penzionera, kao što je obično bila praksa", objasnio je.
Ovo potvrđuju i sa jednog sajta za nekretnine navodeći da je i sa druge starne ovakve ponude nema. Naime, navode da u njihovim oglasima postoji blizu 10.000 oglasa za iznajmljivanje, ali da nema nijendog u kom se nudi samo soba. Jovanović navodi i da je raspon cena dugačak i da to upravo diktira lokacija. Stanovi u ulicama u blizini Vukovog spomenika uvek su traženi, jer su dobro povezane sa strogim centrom grada, ali i jer se u blizini samog spomenika nalazi nekoliko fakulteta – Pravni, Elektrotehnički, Arhitektonski i Mašinski. Izbor stanova na ovoj lokaciji trenutno nije preterano veliki, a i ono što je oglašeno obično je preskupo za većinu studenata.
Takođe, Lion je još jedna od lokacija koja je dobro povezana sa samim centrom prestonice, naročito sa fakultetima koji se nalaze oko Vukovog spomenika, ali i rente su takođe visoke
"Uvek sve zavisi od dela grada. Primera radi, jednosoban stan od nešto više od 30 kvadrata u Beogardu na vodi ide i po 800 evra. Međutim, znamo da ovde klijentela nisu studenti. Postoje garsonjere od 300 evra, ali su po obodima grada. U centru grada ona košta mesečno oko 500. Sada svako, u zavisnosti od dubine džepa se odlučuje za deo grada", kaže Jovanović.
I pored toga što je lokacija ta koja diktira cenu, on navodi i da cene trenutno miruju, ali i da su bez ozbira na to i dalje poprilično visoke što je posledica sve većeg dolaska Rusa i Ukrajinaca u Srbiju.
"Cene nisu značajno pale, a i neće. One su sada prilično stabilne, i mi nenamo indikator da će se nešto menjati. Tražnja je takođe sabilna, bez potresa ali to ne možemo sa sigurnošću da predividimo", objasnio je on.
Upitan za šta se pre odlučuju studneti, navodi da je tu više faktora ključno - od lokacije, preko linije autobusa, do cene.
"Tačno je da ljudi gledaju cenu i lokaciju i bave se kalkulacijama. Pored cene gledaju gde se nalazi njihov fakultet, pa sto se tiče i tih oboda oni gledaju koji deo ima bolju vezu. Na primer, ako studirate Farmaciju onda gledate Kumodraž ili Jajince. Ako studirate Medicinu, iz nekoliko delova grada koji nisu blizu imate dobru vezu, pa procenjujete. Takođe, oni bi se pre odselili u Mirijevo gde stan sa tri spavaće sobe košta 700 evra, a u centru grada toliko košta jedna spavaća soba", objasnio je.
Kakva je situacija sa studentskim domovima i koliko oni koštaju? Za razliku od privatnih stanova, život u studetnskom domu je značajno jeftiniji. Direktor Ustanove Studentski centar "Beograd" Goran Minić rekao je za Tanjug da prijava brucoša za smeštaj u studentske domove u Beogradu počinje počinje 2. septembra, kao i da traje do 16. septembra. Dodao je i da se prijave podnose u Studentskom domu "Karaburma" svakim radnim danom od 8 do 15 časova.
Što se cena stanovanja u domovima tiče, tu je razlika sa iznamljenim stanovima velika. Naime, cene domova, kako je naveo Minić, zavise od kategorije domova, kao i u od strukture soba.
"Cene se kreću na mesečnom nivou, dakle između 1.500 i 2.790 dinara, a što se tiče cene hrane, iznosi 266 dinara na dnevnom nivou - 56 dinara je doručak, 90 dinara večera i 120 dinara komplet ručak", napomenuo je on.
Student, kako je istakao, za 80 evra na mesečnom nivou može obezbediti sebi hranu i smeštaj i to je prema njegovim rečima, nešto što je najpovoljnije za studente čije se školovanje finansira iz budžeta.
"Sa druge strane, taj deo pokrivaju studentski krediti za dobre studente i studentske stipendije, naravno studenti znajući iz nekog njihovog praktičnog iskustva mogu taj iznos radom preko studentske zadruge zaraditi i za 2-3 dana", dodao je Minić.
Naveo je i da prijava brucoša za smeštaj u studentske domove u Beogradu počinje počinje 2. septembra, i da traje do 16. septembra, kao i da se prijave podnose u Studentskom domu "Karaburma" svakim radnim danom od 8 do 15 časova.
Minić je rekao i da u Beogradu postoji ukupno 14 studentskih domova raspoređenih na šest beogradskih opština i istakao da je ukupni smeštajni kapacitet 10.500 mesta od čega je 60 odsto kapaciteta prve kategorije što, kako je naveo, dovoljno govori o kvalitetu smeštaja.
"Kao i prethodnih godina, brucoši će mesto naći u svim domovima, međutim najveći broj njih će živeti u domu Karaburma, Žarko Marinović, Patris Lumumba, Vera Blagojević II, a takođe, određeni deo u Studentskim domovima Slobodan Penezić, Rifat Burdžević, Košutnjak i deo u okviru kompleksa Studentskog grada", izjavio je Minić.
Ustanova Studentski centar Beograd, na osnovu konkursa koje je raspisalo Ministarstvo prosvete, svake godine sprovodi dve raspodele - za brucoše, prva raspodela je u septembru, a druga, za studente starijih godina u novembru.
Kurir.rs/Euronews Srbija
NE PROPUSTITE
