MLADI OTKRILI KOLIKO ZARAĐUJU I KOLIKA IM JE KIRIJA: Stanodavci izgubili dodir s realnošću! Za stan u Beogradu više od pola plate
Mladi ljudi u Srbiji još uvek dugo žive sa roditeljima, a osnovni razlog za to je što na njihovo osamostaljivnanje utiče veliki broj faktora - od cena stana za iznajmljivanje, računa, troškova hrane do ostalih neplaniranih mesečnih izdataka, a zarade po pravilu nisu dovoljno visoke da to sve pokriju.
Mladi u Srbiji se osamostaljuju, odnosno odlaze od roditelja tek posle 31. godine, što je za oko šest godina kasnije u odnosu na prosek mladih u Evropskoj uniji (EU), pokazali su podaci Evrostata za 2022. godinu.
Iako su ovi podaci obeshrabrujući, oni ne iznenađuju.
Da bi se mladi u našoj zemlji osamostalili na to utiče veliki broj faktora, pre svega mesečni prihodi, zatim cene nekretnina i drugi troškovi života.
Pa tako prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prosečna neto zarada u 2023. godini u Beogradu iznosila je 109.431 dinara, zatim u Novom Sadu je bila 101.101 dinara, a u Nišu 82.067.
Zarade ispod proseka
Međutim, mladi u Srbiji zarađuju ispod repubuličkog proseka, što je već prvi problem prilikom pokušaja da se osamostale.
Kako pokazuju podaci RZS, prosčena neto zarada mladih od 20 do 24 godine u 2023. godini iznosila je 67.210 dinara, što je znatno ispod proseka tri najveća grada u našoj zemlji.
Što se tiče mladih koji posao traže malo kasnije, nakon završenog fakulteta, između 25 i 29 godina, oni su u proseku u 2023. godini zarađivali 87.433 dinara. Ova zarada jeste iznad prosečne zarade u Gradu Nišu, međutim čini se da ona ipak nije dovoljna za samostalan život, ali to opet zavisi od više faktora.
Pre svega, cene nekretnina, kao i životnih namirnica i drugih troškova variraju od grada do grada, pa čak i od opštine do opštine.
Prema informacijama sa portala za promet nekretnina, trenutno oglašene prosečne cene izdavanja u Beogradu kreću se od 297 evra koliko je potrebno izdvojiti za garsonjeru, cena kirije jednosobnog stana je 384 evra, jednoiposobnog 463 evra, a dvosobnog 698 evra.
U Novom Sadu za garsonjeru je potrebno mesečno izdvojiti u proseku 260 evra, za jednosoban stan 297 evra, dvosoban 464 evra.
U Nišu su cene niže, tako da je mesečni zakup garsonjere u proseku oko 215 evra, jednosobnog stana 246 evra, stanovi veće kvadrature se kreću od 300 pa do 460 evra.
Ovo su prosečno oglašene cene na nivou gradova, a na cenu pre svega utiču lokacija i opremljenost, potom spratnost i kvadratura kao i samo stanje nekretnine koja se izdaje.
Najveći broj oglasa za izdavanje u Beogradu je za jednoiposobne i dvosobne stanove, a slična situacija je i u Novom Sadu i Nišu. U Beogradu trenutno ima skoro duplo više oglasa za izdavanje jednoiposobnih nego jednosobnih stanova, a te strukture stanova se najviše i traže.
Odnos zarade i kirije
Ako uporedimo ove cene nekretnina sa prosečnom zaradom mladih od 20 do 24 godine iz 2023. godine koje su iznosile 573 evra, da bi iznajmili jednosoban stan u Beogradu, moraju da izdvoje 383 evra, odnosno čak 67 odsto svoje mesečne zarade.
Što se tiče Novog Sada, moraju da izdvoje oko 52 odsto zarade, dok u Nišu moraju da daju 43 odsto. S tim što treba uzeti u obzir da su zarade u Nišu i Novom Sadu niže nego u Beogradu, pa je očekivano da mesečna izdvajanja za stan budu i veća.
Ako pogledamo one između 25 i 29 godina, čini se da je situacija za njih nešto povoljnija, jer u evrima je njiova prosečna zarada iznosila oko 746 evra.
Sa ovom mesečnom zaradom malo je lakše iznajmiti stan, ali je i dalje potrebno dati nešto više od 50 odsto mesečne zarade za jedosoban stan u Beogradu. U Novom Sadu je potrebno za isti stan dati nekih 40 odsto plate, dok je u Nišu za to poterbno izdvojiti oko 33 odsto.
Prosečna plata je danas nešto viša nego prošle godine, ali sasvim sigurno ne toliko da plaćanje kirije ne bi bilo veliki udarac na budžet mladih ljudi koji se tek odvajaju od roditeljskog doma.
Sagovornica N.Č. koja trenutno završava fakultet i već godinama radi u Beogradu, priča svoje iskustvo.
- Kada počinjete da radite, obično su to niže plate, neretko i minimalac, a to apsolutno nije dovoljno ni za osnovne životne potrebe - ukazuje ona za Danas.
Kako navodi, često se može čuti da je njima lakše jer ne moraju da izdržavaju porodicu tom platom, ali da im svejedno svakog meseca dolaze na naplatu računi, kao i kirija, koja je, prema njenim rečima, u Beogradu poprilično visoka.
- Naravno da svaki stanodavac ima pravo da radi sa svojim stanom šta želi i da ga ceni onoliko koliko smatra da vredi, ali u Beogradu, a verujem i u drugim sredinama, kao da je izgubljen dodir vlasnika sa realnim platežnim mogućnostima podstanara. Više nije bitno ni kako stan izgleda, već cenu diktira isključivo lokacija, a da se čak ni ne radi o centru grada - objašnjava N.Č.
Ona ukazuje i na problem pri samom ulasku u stan.
Depozit, renta i agencija
- Izuzetno je nezgodno što je prilikom ulaska u bilo koji stan, podstanar u obavezi da da depozit u visini jedne kirije, zatim kiriju za prvi mesec, a potom i deo provizije za agenciju. Nameće se pitanje kako se onda očekuje od mladih da plate sve to ako rade za minimalac ili medijalnu neto zaradu - pita sagovornica.
Ona dodaje i da većina mladih kada plate mesečne dažbine, ostave novac za hranu i druge troškove koji će se potencijalno pojaviti tokom meseca, već polovinom istog ostanu gotovo u potpunosti bez novca.
Sličnog mišljenja je student iz Beograda V.R, koji za Danas kaže da je osamostaljivanje moguće, ali da je teško.
- Ljudi svašta iznajmljuju, često za nenormalno visoke pare, poput garsonjera za preko 400 evra, bez računa. Teško je naći stan čija zakupnina plus računi ne izađe više od 380 do 400 evra, a da je pristojan, opremljen…- navodi on.
Saogovornik kaže da je izračunao da može da odvoji do 400 evra za kiriju i račune.
- Značajan je udar na budžet, na sve treba dodati i mesečna izdvajanja za hranu i druge potrepštine, ali ono što dobijam osamostaljivanjem vredi toga da se malo "stisnem" sa nekim drugim troškovima- kaže on.
Kurir.rs/ Danas/ Preneo: S.Đ.
Bonus video:
VUČIĆ OTKRIO KAD ĆE BITI OTVORENA BRZA SAOBRAĆAJNICA ŠABAC-LOZNICA: To će biti najduža brza saobraćajnica koju smo ikad otvarali u komadu, 54 kilometra