Mihael je rođen i odrastao u Nemačkoj. Ime i prezime Šrajber odaju pravog Nemca, što i jeste. Tamo se školovao i zaposlio a bavi se finansijskim savetovanjem.
Među brojnim klijentima su mu i gastarbajteri s naših prostora i svih krajeva bivše Juge koji ostanu potpuno zatečeni kad ih Mihael Šrajber pozdravi po naški. Tad ostanu potpuno šokirani jer su mislili da dolaze, kako kaže, kod pravog Švabe.
- Tata mi je Švabo, a majka iz Hercegovine - kaže Mihael koji bez akcenta govori jezik većine naših nekadašnjih sunarodnika. Uz osmeh objašnjava i da mu je majka Hrvatica iz tog dela BiH.
A otkud da tako dobro govori jezik? Mihael objašnjava da se u vrtiću, školi, na ulici od rođenja govorio nemački a da je u kući bila druga priča - tu se pričalo na našem, kako on kaže uz osmeh, objašnjavajući da su "i on i buraz i tata išli dodatno u školu kako bi bolje savladali naš jezik".
Veli da je to mami bilo izuzetno bitno, posebno kad idu dole na fešte, u zavičaj, da mogu da razumeju, da pričaju s ljudima... A za oca kaže da baš voli da ide u Bosnu od samog početka, i po nekoliko puta godišnje, zabeležila je kamera Jutjub kanala Auslenderi koji priča priče naših gastarbajtera u Nemačkoj, iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije.
Tako radi i Mihail, ide za Bosnu i Hercegovinu i do 5 puta godišnje samo da bi napunio svoje baterije i oslobodio se stresa. Dodaje i da ne pravi nikakvu razliku "između naših ljudi i Nemaca, čovek je čovek".
- Tata taj život dole obožava, pa ko ne bi, hrana, piće... U početku je mama prevodila, ali svi su uvek bili uz njega i ujna, tetka, baba, pokojni did - kaže Mihael, koji je izučio za finansijskog i savetnika za osiguranje.
Klijenata ima svakakvih - i inženjera i onih sa bauštele, i naših i Švaba, Turaka, Kineza: - Meni svaki dan uđe i Švabo i naš, dodaje on.
Kad ide dole, kaže, da se oseća da "iđe na svoje" a ne kao gost u posetu da dobro popije i pojede.
Samo mu jedno nije jasno kad mu dođe gastarbajter
Kad je reč o gastarbajterima, imao je prilike da posluje sa mnogima, ali kaže samo mu jedno nije jasno. Svako od tih ljudi došao je u Nemačku sa svojim ciljem - neko da bolje živi, neko da mu deca bolje žive, neko da uštedi, neko da kupi besan auto...
E, pa najčešće mu dođu oni koji bi odmah mečku - i to mu nije jasno. Spremni su da se debelo zaduže zbog tog nekog luksuznog automobila, najčešće mercedesa i on to ne razume jer su kamate visoke i dosta se odvaja od plate za takvo nešto.
Kaže i da kad bi te pare koje daju za kamatu i otplatu stavili na stranu, za par godina bi imali veliki kapital s kojim bi mogli da razmišljaju i o kupovini stana, koji, kako naglašava, uvek donosi novac.
- Čak i ako čovek reši da se vrati dole, kući, uvek može da ga izda... To je takozvani keš-flou, a auto on ti samo gubi vrednost - plaćaš puno za nešto što ti gubi vrednost umesto da nešto stvoriš za sebe, i ne samo za sebe, nego i za decu, to je imovina - poučava Mihael gastarbajtere, ukazujući gde većina greši.
- To je ono što nikad meni neće biti jasno, ali ako je to klijentu cilj... Ja pokušavam da mu objasnim, da preokrene to mišljenje, nemoj da prvi bude mercedes, nego škoda, nešto drugo, ali to je nešto u nama, naš mentalitet... a rata 500 evra, pa osiguranje, gorivo - kaže Mihael.
Ali svaka osoba je svoja i ja mogu da pomognem da ostvari šta želi, ali cilj je ličan. Ego mnoge može da uvede da kažemo u "bananu" i svaka osoba sa svojom odlukom mora da živi.
- Ja kao ja svakom bih preporučio da uzme neki fini auto a tu razliku stavi sebi za teška vremena ili da kupi jednog dana stan ili kuću - pojašnjava Mihael složivši se sa tim da je prosečna plata u pokrajini Baden-Virtemberg 2.500 evra.
Kad je reč o skupoći, veli da s ekipom u Nemačkoj, što je par momaka, nema izlaska bez 200 evra.
Da li je u ovom trenutku iz svoje kuće i stana ali i plate od 800 evra vredno doći u Nemačku?
Na ovo pitanje Mihael odgovara ovako: Pitanje je šta želiš. Nemačka je i dan-danas zlatna zemlja. Ako si spreman da dođeš ovamo, budi spreman da ti je sistem drugačiji. Dole je život opušteniji, to ovde nema, život je brz. Zato pitaj sebe šta želiš, ako želiš finansijsku stranu, dobro je, ali ko što kaže jedan prijatelj ovde živiš da radiš, a dole radiš da živiš. Ljudi ovde rade i štede da dole letuju i troše 3.000 evra za 14 dana. Naravno da je lepo, dole si onda kao kralj... Živiš dole prekrasno a onda opet dođeš ovde. Imaš ovde i fine i lošije stvari, ali tako ti je svuda...
Kurir.rs/Youtube Auslenderi
NE PROPUSTITE
