DA LI ZNATE ŠTA JE TRUKOVANJE? Kikinđanka svoju veštinu pretvorila u ODLIČAN BIZNIS! Lepa korist od domaće radinosti!
Smiljka Bulatović jedini je majstor u Srbiji za trukovanje, stari način za prenošenje mustre za vez na platno
Smiljka Bulatović (53) iz Kikinde jedna je od retkih žena u Srbiji koja se trukovanjem, starim načinom za prenošenje mustre za vez na platno, bavi na tradicionalan način.
Trukovanje zahteva mnogo vremena, strpljenja i preciznosti. Podrazumeva prenošenje motiva sa crteža ili već izvezene tkanine na papirni šablon, a potom sa šablona na platno koje će se tek vesti. Smiljkinu posvećenost drevnom zanatu, poznatom s kraja 19. veka, prepoznale su nadležne institucije. Iskoristila je sredstva za samozapošljavanje, dok joj je Ministarstvo privrede uručilo sertifikat za trukovanje:
- Prvi sam i zasad jedini sertifikovani majstor ovog zanata u Srbiji. Prema preporuci etnologa kikindskog Narodnog muzeja Slavice Gajić, podnela sam Ministarstvu privrede zahtev da i trukovanje bude uvršteno u pravilnik o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima. Pre tri godine postala sam vlasnica Umetničko-zanatske radionice „Vez-trukovanje“.
Redovno sam osvajala najprestižnije nagrade na etno-sajmovima u Beogradu - kaže Smiljka i dodaje da trukovanje zahteva i crtačko umeće, a sve se radi ručno. Za jedan bogato vezeni vojvođanski peškir potrebno joj je i do 200 sati mukotrpnog rada.
- Realna cena iznosila bi 150 dinara puta 200 sati, ali toliki novac nikako ne mogu da dobijem. Proizvode prodajem preko društvenih mreža, a najčešće ih kupuju naši ljudi koji rade u inostranstvu. Nostalgični su, na rodni kraj ih podsete kuvarice i izvezeni peškiri, koji su završile širom Evrope, Amerike i Australije. Moji vezeni i trukovani proizvodi mogu da se pronađu i u prodavnici beogradskog Etnografskog muzeja. Sarađujem i sa Muzejom Grada Novog Sada - nabraja Smiljka.
Sagovornica Kurira potvrđuje da naša država podržava stare zanate i daje subvencije za samozapošljavanje.
- To je dobro, ali je neophodno da celo društvo stane iza osoba koje se bave starim zanatima. Mi čuvamo kulturno nasleđe našeg naroda i prenosimo ih mlađim generacijama. U Engleskoj postoji škola starog veza, dok u Mađarskoj stare zanatlije dobijaju subvencije i besplatne lokale. Nisu u obavezi da državi plaćaju poreze i doprinose - predočava Smiljka.
Kurir / Saša Urošev
Foto: Saša Urošev
IZGLASAN BUDŽET ZA 2025. GODINU: Mali podelio odlične vesti - Nijedan kapitalni projekat nije zaustavljen, evo kolike će biti plate i penzije