EUROMONEY: Radulović predstavlja Srbiju ulagačima u Beču

Srpski ministar privrede predstaviće potencijalnim investitorima novi regulatorni okvir za privatizaciju u Srbiji i potencijal za braunfild investicije u više od 500 preduzeća

Na okruglom stolu, koji se održava u okviru tog foruma, srpski ministar privrede potencijalnim investitorima je predstavio regulatorni okvir za privatizaciju u Srbiji i potencijal za braunfild investicije u 153 preduzeća u restrukturiranju i 419 drugih preduzeća u nadležnosti Agencije za privatizaciju.

On je izrazio uverenje da će se Srbija, ako bude sprovela potrebne reforme, naći na dobrom putu ka boljem privrednom rastu za koji, kako je istakao, postoji veliki prostor.

On se na ekonomskom forumu centralne i istočne Evrope "Juromani" (Euromoney), u okviru panela "Evropa: Oporavak i rast", kojim je otvoren skup, složio sa predstavnicima finansijskih institucija Bugarske i Rumunije, da je stopa rasta u regionu slabija od potrebne.

Radulović je istakao da je potrebno smanjiti porez na zarade, ukazujući da na prvih 300 evra koje neko zarađuje u Srbiji mora da plati porez u visini od 120 evra. Zbog toga je, kako je dodao, 30 odsto bruto domaćeg proizvoda u zoni "sive ekonomije".

Zakon o radu i previsoke poreske stope pospešuju "sivu ekonomiju", upozorio je on i izrazio uverenje da će, ako se promeni zakon o radu i sprovede poreska reforma, to predstavljati podstrek za privredu."Privatnom sektoru i ljudima treba dati više para za investicije", kazao je Radulović.

On je, tako, naveo da se za tekuću godinu očekuje rast od jednog procenta, a za iduću godinu 1,5 odsto, što je, kako je konstatovao, daleko od onoga što je potrebno Srbiji. Prema njegovim rečima, slab rast prouzrokovan je nesprovođenjem neophodnih strukturalnih reformi u proteklih 10 godina.

Radulović je ukazao da je vlada sprovela značajne reforme u proteklom periodu i da je fokus sada na kreiranju dobrog okvira za biznis. S tim u vezi, kako je naveo, radi se na zakonu o radu, kao i regulativi vezanoj za građevinske dozvole, koja je problematična, jer je prekomplikovana i time ostavlja prostor za korupciju.
Radulović je kazao da je vlada indentifikovala ključne oblasti u kojima treba raditi na poboljšanju kako bi se pospešio privredni rast."Mi smo mala ekonomija, a naš problem je strukturni, i ako sprovedemo reforme, uveren sam da ćemo imati veći rast. Imamo veliki prostor za rast ako sprovedemo reforme", podvukao je srpski ministar.

On je priznao da je stanje u kojem se radi na boljitku privrede teško, navodeći da je nezaposlenost viša od 20 odsto. Ministar je, međutim, istakao da je optimista da se sprovođenjem potrebnih reformi može pripremiti put za dobru budućnost na planu privrednog rasta.
Prema njegovim rečima struktura privrede je glavni problem Srbije, pošto se puno novca koristi za nefunkcionalna preduzeća.

Radulović će se u sredu, u organizaciji austrijske ambasade u Beogradu, Privredne komore Austrije i Ministarstva privrede Srbije, sastati sa predsednikom Privredne komore Austrije Kristofom Lajtlom (Ćristoph Leitl) i 47 generalnih direktora najznačajnijih austrijskih kompanija koje imaju poslovni interes u Srbiji.
Tokom boravka u Beču, Radulović će, kako je najavljeno, imati i sastanak sa predstavnicima Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kao i brojne bilateralne susrete.

Radulović će učestvovati i u uvodnom panelu posvećenom oporavku i rastu u Evropi, zajedno s predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodnog monetarnog fonda i drugim sagovornicima. Ministar privrede Srbije će se u sredu, u organizaciji Ambasade Austrije u Beogradu, Privredne komore Austrije i Ministarstva privrede Republike Srbije, sastati s predsednikom Privredne komore Austrije Kristofom Lajtlom i 47 direktora najznačajnijih austrijskih kompanija koje imaju poslovni interes u Srbiji.

Tokom boravka u Beču, Radulović će imati i sastanak s predstavnicima Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kao i brojne bilateralne sastanke.

Dvodnevni ekonomski forumu centralne i istočne Evrope "Juromani" okuplja bankare, privrednike, ekonomiste, guvernere centralnih banaka i stručnjake iz centralne i istočne Evrope (CIE) i izvan tog regiona. Učesnici konferenciji će razgovarati o upravljanju javnim finansijama, privatizacionoj politici i procesu, novim modelima u bankarstvu, monetarnoj politici, fiskalnoj stabilnosti, politici proširenja EU nakon krize. Na konferenciji će se govoriti i o padu kreditnih aktivnosti, a analitičari Unikredit grupe predstaviće rezultate istraživanja kreditne aktivnosti u CIE i mogućnosti za oživljavanje.