Miodrag Kostić: Ekonomski oporavak nas očekuje za četiri godine

Srbija je zemlja koja, po konfiguraciji terena, može da proizvodi hranu u vrednosti od 100 milijardi evra godišnje. Danas proizvodimo deseti deo od toga, a da bismo podigli poljoprivrednu proizvodnju Srbije na nivo EU, u proseku, potrebno je od pet do 10 godina.

Ovo je u intervjuu za Kurir International izjavio Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe“, trenutno jedne od najvećih vertikalno integrisanih poljoprivrednih kompanija u celoj Evropi, čiji poslovni sistem danas broji više od 35 preduzeća i zapošljava više od 4.500 radnika u Srbiji i Ukrajini.

- Ukoliko Srbija uzme stvar u svoje ruke, ekonomski oporavak možemo da očekujemo 2018. Moramo sami da se trudimo, a ne da čekamo Evropu da nam pomogne.

Šta je ključno što Vlada Srbije mora da učini kako bi poboljšala investicionu klimu?
- Vlada i birokratija sa jedne strane prave direktni trošak, a s druge strane - kao kreator privrednog ambijenta - mogu da ga učine atraktivnim ili manje atraktivnim. Bitno je da Vlada gleda u širem kontekstu, da je okrenuta svetskom tržištu i da napravi takve zakone i poresku politiku koji će biti dovoljno atraktivni da privuku ne samo strane već i domaće investitore. To je dobra vlada i tako može da pomogne.

Koji su dobri, a koji loši potezi Vlade Srbije u rešavanju privrednih problema?
- Nova Vlada je preuzela odgovornost da temeljno rešava jedno po jedno pitanje, od kojih su mnoga nasleđena. Mislim da je ovo prvi put u poslednjih 25 godina da neko adresira probleme onakve kakvi zaista jesu, a pri tom je to politički vrlo nepopularno. Smanjivanje javnog sektora je strukturna promena privrede koja će rezultate doneti mnogo kasnije. Verujem u potencijal domaće privrede, jer Srbija nije iskoristila sve kapacitete u potpunosti. Prostor za napredak postoji, posebno u oblasti energetike i proizvodnje hrane. Kojom brzinom će se napredovati zavisi od saradnje privrede i države, a siguran sam da ćemo svi dati svoj doprinos tom cilju.

Kad uporedite današnji privredni ambijent sa ambijentom u Srbiji kad ste vi počinjali da se bavite preduzetništvom, vidite li razliku?
- Razlika je ogromna. Pre 30 godina, kad sam počeo da se bavim privatnim biznisom, bio sam jedan od retkih. Opšte je poznato da je privatno preduzetništvo u socijalističkoj Jugoslaviji bilo ograničeno od strane države, pa skoro i zabranjeno. Ekonomija se zasnivala isključivo na radu u javnom i državnom sektoru, a svest o potrebi za privatnim preduzetništvom gotovo da nije postojala, jer se ceo koncept ekonomije zasnivao na komandnoj privredi, gde je država odlučivala o svemu i upravljala privredom. Danas, u 21. veku, živimo u demokratskom uređenju koje sa sobom nosi model tržišne ekonomije. Naravno, uz veću konkurenciju i svetsku ekonomsku krizu, koja nikad nije bila veća.

Čini se da sredstva od privatizacija nisu korišćena na pravi način.
- Od početka privatizacije u Srbiji je prodato više od 1.500 preduzeća, a raskinuta je trećina ugovora. Naravno da su sredstva prikupljena prodajom državne imovine, u međuvremenu, potrošena su tako da nisu doprinela rastu bruto domaćeg proizvoda (penzija, plata u javnom sektoru itd.). Nepoverenje, loša iskustva i strah su ključne reči u opštem diskursu. Međutim, o preduzećima koja su posle privatizacije postala mnogo uspešnija retko se govori. Podsetiću vas da je u procesu privatizacije važno da svi akteri preuzmu odgovornost za svoje postupke, poznaju svoja prava, kao i obaveze, i rade na ostvarivanju zajedničkih interesa, kako bi mogućnosti za unapređenje poslovanja bile otvorene. Privatizacija je bila neophodan proces kako bi naše tržište i kompanije postale konkurentne i svakako neophodni korak u priključenju tokovima EU.