Zaboravljeni srpski eliksir zaludeo kupce: Predrag ga pravi od 7 vrsta divljeg voća, nema gram šećera, a uz imunitet spašava i mamurluk
Za godinu dana, Predrag Simić iz Užica proizveo je 820 litara vodnjike, a ove godine planira da, zbog velike potražnje, poveća proizvodnju na 3.000 litara. Trenutno važi za najvećeg proizvođača ovog vitaminskog napitka na svetu, koji obiluje antioksidansima, enzimima i mineralima.
"Kraljica imuniteta", kako ju je nazvao Predrag Simić, u užičkom kraju poznata je i pod nazivima zimski sok, jutarnji spasilac i vitaminska bomba. Ovo piće se u tim krajevima priprema još od davnina. Vođen svojom strukom, završenim studijama i masterom na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, odlučio je da ovu neobičnu vrstu napitka predstavi širom Srbije, ali i sveta.
- Vodnjiku je pravio moj čukundeda u selu Bioska, pa sve generacije do mene, osim mog oca. Gledao sam dedu kako pravi i naučio. Uz pomoć moje struke uspeo sam da izbalansiram odnos voća, tako da bude odgovarajuća za što širi krug ljudi. Znate, ako se stavi naprimer više kleke, može izazvati neke druge probleme ili nekog drugog voća. Ovako sam našao pravi balans koji samo može svima da koristi - kaže Predrag.
Ovaj mladić uspeo je da sačuva vodnjiku od zaborava, ali i da od nje napravi uspešan posao.
Još tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Užičanin Predrag Simić, danas master agroekonomista na doktorskim studijama, planirao je da proizvodnju vodnjike, napitka od divljeg voća koji se pravi u selima oko Užica, pretvori iz hobija u ozbiljan posao.
Seća se da mu je deda još u detinjstvu donosio iz podruma takozvani "dedin sok", ali uz dodatak meda, jer vodnjika ne sadrži šećer, pa mu tada nije bila dovoljno slatka.
Kasnije je, dok je živeo u Studentskom gradu, nosio ovo piće kolegama kako bi im pomogao da lakše spremaju ispite, ali i da se brže oporave od mamurluka posle studentskih izlazaka i žurki.
Od spontanog recepta do izvora zarade
Vodnjiku sam flašira i prodaje putem svog sajta, a tokom vremena stekao je veliki broj stalnih kupaca širom Srbije, tako da se ukupna količina od nekoliko hiljada litara rasproda i pre završetka zime.
Reč je o bezalkoholnom napitku koji se tradicionalno priprema u seoskim domaćinstvima užičkog kraja i zlatiborskog regiona, najčešće kao deo zimnice.
- Od malih nogu sam imao tu preduzetničku crtu, dok sam sa babom i dedom brao gljive lisičarke i prodavao ih. Kasnije sam kao student kolegama donosio vodnjiku, a kako je interesovanje za nju bilo sve veće, došao sam na ideju da počnem zvanično da je proizvodim - priča Predrag za Priče sa dušom.
U poslu mu pomaže porodica, roditelji, sestra i supruga, dok najveći doprinos daju njegove dve bake koje beru i sortiraju voće. On je zadužen za flaširanje i distribuciju u Beogradu i Novom Sadu, dok deo porudžbina šalje kurirskom službom.
- Vodnjika se pravi od sedam vrsta divljeg voća. To su: divlja jabuka, divlja kruška, trnjina, glog, dren, šipurak i kleka. Sve to se pomeša, ubaci u bure i nalije obavezno izvorskom vodom. Nema dodatog šećera, aditiva, konzervanasa, već samo lekovitih gorkih kiselina i materija koje divlje voće ispušta. Kada voće odleži određen period u buretu, sledi ceđenje i sipanje u flaše - kaže Predrag.
Šta je vodnjika
Vodnjika je tradicionalno zimsko piće planinskih krajeva, iako, kako Predrag ističe, može biti osvežavajuća i tokom leta.
Priprema se od početka jeseni do kraja zime, odnosno od oktobra do marta. Pored jačanja imuniteta, u narodu se veruje da pomaže i u regulisanju nivoa holesterola i šećera u krvi.
- Samim tim što je namenjeno da se pije zimi, ovo piće se koristi kao najbolja preventiva kod prehlade i gripa, odnosno za jačanje imuniteta. Ono obiluje vitaminima, naročito vitaminom C, puno je antioksidanasa, minerala i enzima, čisti krvne sudove, a pomaže čak i kod varenja hrane. Pošto nema šećera u sebi, dijabetičari obožavaju vodnjiku i baš dosta je piju.
Predrag je odrastao u Užicu, a letnje raspuste provodio je u selu, gde je još kao dete sa bakom i dekom učestvovao u pravljenju vodnjike.
Danas mu u proizvodnji pomažu baka Dobrinka iz Bioske i baka Milojka iz predgrađa Užica – jedna bere plodove po šumama i proplancima, dok druga pere i sortira voće.
- Sve se bere u okolini Bioske i u susednim selima, u Tripkovi i Šljivovici. Pošto je reč o divljem, samoniklom voću, potrebno je otići na obronke planine i znati na kojim mestima ono raste. Naravno, baka ne može sve sama da obere, pa joj pomažu i komšinice koje angažujemo sezonski.
Proizvodnja i distribucija
Proces pripreme traje između 45 i 60 dana. Iako na prvi pogled deluje da vodnjika nije široko poznata, Predrag ističe da prodaja nije problem, već sama proizvodnja.
Pošto voće ne sazreva istovremeno, potrebno ga je postepeno brati i dodavati u burad, što zahteva dosta vremena i organizacije.
- Nikad ne znamo koliko ćemo imati vodnjike za prodaju, jer zavisimo od klimatskih uslova. Divlje voće je pod otvorenim nebom, nije tretirano nikakvim pesticidima i samo se bori protiv prirodnih nepogoda. Od ovog posla mogu da živim sezonski, od jeseni do proleća, a onda radim drugi posao dok ne stigne nova sezona. Od viška divlje jabuke, koja je procentualno najviše zastupljena u vodnjiki, pravimo domaće sirće. Takođe imamo u ponudi i sirup od zove - priča Predrag za Priče sa dušom.
- Radimo rudarski posao, ne samo što prodajemo zdrav proizvod, već i edukujemo ljude da znaju šta kupuju. Vodnjika se uzima dnevno u dozama do dve čaše od po 200 ml, znači ukupno 400 ml i nakon toga ste mirni kada je reč o unošenju vitamina i zaštite od virusa. Može se piti ujutru, a može i uveče, kako kome odgovara - objašnjava Predrag, ponosan na tradiciju koja u njegovoj porodici traje još od 1907. godine i prenosi se s kolena na koleno, kao i na to što danas hiljadama ljudi širom Srbije može da ponudi vodnjiku napravljenu po receptu dede Ostoje.
Biznis Kurir/Telegraf/Priče sa dušom