Građani će uskoro plaćati četiri evra za posetu lekaru: Pokušavaju da spasu zdravstveni sistem
Sistem zakonskog zdravstvenog osiguranja u Nemačkoj ide ka deficitu od preko deset milijardi evra. Jedan predlog je posebno težak za porodično osiguranje. Spor sa nemačkom vladom dodatno pogoršava situaciju.
U ponedeljak će stručna komisija koju je sazvala nemačka ministarka zdravlja Nina Varken (CDU) predstaviti svoje dugo očekivane predloge reformi.
Za približno 75 miliona ljudi sa zakonskim zdravstvenim osiguranjem, jedna stvar je već predvidljiva: Postaće skuplje ili će se broj usluga smanjiti. Brojne ideje već kruže, od novih naknada do strukturnih intervencija u sistemu.
Da li su naknade za praksu i kraj porodičnog osiguranja sada neizbežni?
Finansijske brojke su alarmantne. Prema nemačkom zakonskom zdravstvenom osiguranju (GKV), rashodi za beneficije trebalo bi da porastu za 7,9 procenata na 336 milijardi evra u 2025. godini – dok su prihodi od doprinosa povećani samo za oko pet procenata.
Bolnice predstavljaju najveću pojedinačnu stavku troškova, sa povećanjem od deset procenata na 111 milijardi evra. Rashodi za farmaceutske proizvode takođe su porasli za skoro šest procenata na 58 milijardi evra.
Karola Rajman, šefica AOK (velikog nemačkog pružaoca zdravstvenog osiguranja), delimično krivi „visoko profitabilnu farmaceutsku industriju“. Ako situacija ostane nepromenjena, deficit bi mogao da poraste na čak 12 milijardi evra do 2027. godine. Vlada trenutno podržava fondove zdravstvenog osiguranja milijardama kredita – ali to nije dugoročno rešenje.
Predlog vezan za porodično osiguranje izazvao je posebnu kontroverzu: Razmatra se ukidanje besplatnog suosiguranja za supružnike bez sopstvenih prihoda. Ako bi ovi supružnici u budućnosti morali da plaćaju minimalni doprinos za GKV od oko 220 evra mesečno, to bi generisalo značajne dodatne prihode za fondove zdravstvenog osiguranja. Međutim, očekuje se znatan politički otpor ovom predlogu, pišu nemački mediji.
Još jedna sporna tačka je finansiranje zdravstvene zaštite za one koji primaju osnovnu podršku prihodima.
Prema Nacionalnom udruženju fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja (GKV), zajednica zasnovana na solidarnosti onih sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem godišnje plaća oko deset milijardi evra u ovu svrhu – iako je zapravo odgovorna savezna vlada. Krovna organizacija GKV stoga trenutno tuži saveznu vladu, zahtevajući da savezna vlada snosi troškove u celosti.
Ukida se besplatno suosiguranje za supružnike
Na strani prihoda, Socijaldemokratska partija (SPD) iznosi dalekosežan predlog: novi zdravstveni doprinos koji bi se naplaćivao ne samo na plate već i na sve vrste prihoda – uključujući kapitalne dobitke i prihode od zakupnine. Trenutno se takav prihod uzima u obzir samo za dobrovoljne članove sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, i čak i tada, samo do gornje granice procene doprinosa. Takav korak bi predstavljao promenu paradigme, prema nemačkim medijima.
Nacionalno udruženje lekara obaveznog zdravstvenog osiguranja (KBV), koje predvodi Andreas Gasen, zalaže se za „vrstu naknade za praksu 2.0“: Pacijenti bi morali da plate kontaktnu naknadu od, na primer, „tri ili četiri evra“ za svaku posetu lekaru, koju bi naplaćivali fondovi zdravstvenog osiguranja.
Gasen takođe želi da ukine takozvane „dobrovoljne beneficije“ – to jest, dobrovoljne beneficije kao što su subvencije za zdravstvene kurseve ili plaćanja za homeopatiju. On procenjuje potencijalne uštede na skoro milijardu evra godišnje. Međutim, Ministarstvo zdravlja takve beneficije vidi i kao konkurentski alat: one su "način da se fondovi zdravstvenog osiguranja međusobno takmiče“.
Predlažu veće namete na duvan
Komesar za lekove Hendrik Štreek (CDU), Gasen i fondovi obaveznog zdravstvenog osiguranja (GKV) zalažu se za povećanje poreza na duvan – sa ciljem povećanja prihoda i smanjenja potrošnje duvana, prema nemačkim medijima.
Međutim, ovo je pod jednim uslovom: dodatni prihodi moraju zaista koristiti fondovima zdravstvenog osiguranja, a ne nestati u opštem državnom budžetu. Strukturno, koalicija se takođe fokusira na sistem lekara primarne zdravstvene zaštite, u kojem će porodični lekar biti prva kontakt osoba – čak i pre posete specijalisti – čime će se smanjiti ukupan broj lekarskih poseta, a samim tim i troškovi.
Kurir Biznis/Blic/Fenix Magazin